Дело

250 Д Е Л О Кота. Изјасни се боље, Зенотемисе. Прво место се мора њему дати, јер је дошао и незван. Зенотемис. Осим тога морамо, драги Луције, да га дочекамо с особитим пријатељством и да потражимо шта може да 'му буде најпријатније. Дакле, извесно је да је такав човек мање осетљив за пријатан мирис јела него за мирис лепих мисли. Учинићемо му задовољство, без сумње, наводећи разговор на науку коју он исповеда и која је наука распетог Христа. Што се тиче мене, пристаћу на то у толико радије, што ме ова наука занима живо множином и разноврсношћу алегорија које садржи. Ако се погађа смисао буквално, она је пуна истина и држим да хришћанске књиге изобилују у божанственим открићима. Ну ја не бих могао, Пафнусе, да признам исту такву вредност јеврејским књигама. Оне су биле надахнуте, не, као што је то речено, божјим духом, већ неким злим божанством. Јехова, који их каза у перо, био је један од оних духова, који проузрокују већину зала од којих страдамо, али их је он све надмашио у незнању и свирепости. Напротив, змија са златним крилима, која је ширила око дрвета познавања добра и зла своју небесно плаветну завојницу, била је створена из светлости и љубави. Због тога је настала неизбежна борба између те две слике, ове сјајне и оне мрачне. Она плану у првим данима од постања света. Бог се тек повукао у свој мир, Адам и Ева, први човек и прва жена> живели су срећни и наги у рајском врту, кад се Јехова одлучи,. на њихову несрећу, да влада над њима, над њима као и над свима нараштајима, које је Ева носила већ у својој утроби. Како није имао ни шестара ни лире, и како подједнако није знао науку која заповеда и вештину која убеђује, плашио је ова два сирота детета нагрдним аветима, ћудљивим претњама и громовима. Адам и Ева, осећајући његову сен над собом, тискали су се један уз другог и њихова љубав се удвајала у страху. Змија се сажали на њих и реши се да их поучи, да би се, обавештени, ослободили од злоупотреба лажи. Предузеће је изискивало ретку обазривост, а слабост првог људског пара готово није давала наде за његов успех. Добри дух га покуша ипак. Без Јеховина знања, који је тврдио да све види, али чији вид у ствари није био врло оштар, приближи се двама створењима, очара њихове погледе велелепношћу свог љуспастог огртача и сјајем својих крила. Затим је забавио њихов ум образујући пред њима, својим телом, тачне облике, као круг, елипсу и завојницу, чије дивне