Дело

Т А И Д А 251 особине су биле од тада познате Грцима. Адам је размишљао,. боље него Ева, о овим облицима. Али, кад је змија, почев да говори, предавала цајвише истине, које се не доказују, увидела је да*је Адам, створен из црвене земље, био врло грубе природе^а прими ове танане појмове а, на против, да их је Ева нежнијад! осетљивија, примала лако. За то се разговарала с њом сада&гг*у одсуству њеног мужа, да би прво њу упутила... Дорион. Допусти, Зенотемисе, да те зауставим овде. Познао сам одмах у басни коју нам причаш узгредну причу о борби Паладе Атине против џинова. Јехова наличи много на Тифона, и Палада је представљена од Атињана са змијом поред себе. Ну што нам каза сад учинило је на ме да посумњам одједном у умну способност и добру намеру змије, о којој нам говориш. Кад би она заиста имала памети, да ли би је поверила женској главици, неспособној да је има у себи? Ја ћу веровати радије да је била, као Јехова, незналица и лажљивица, и да изабра Еву, што се она дала лако заводити, и што је замишљала да Адам има више интелигенције и озбиљности. Зенотемис. Знај, Дорионе, да се до највиших и најчистијих истина долази не расуђивањем и лаким појимањем, већ осећањем. Осим тога, жене које су, обично, мање разборите, али осетљивије него људи, уздижу се лакше до сазнања божанствених ствари. У њима је дар за прорицање и није без разлога што људи престављају понекад Аполона Цитаредског и Исуса Назарећанина одевене као жене, у широким хаљинама. Змија просветитељ била је дакле мудра, ма шта да ти кажеш, Дорионе, кад је за свој рад на обавештавању претпоставила незграпном Адаму ову Еву бељу од млека и звезда. Ева је саслушала змију покорно и пустила је да је поведе до дрвета познавања, чије су се гране дизале до неба, купајући се у божјем духу као у роси. Ово дрво је било покривено лишћем које је говорило све језике будућих људи и чији удружени гласови су чинили савршен склад. Његови обилни плодови су давали посвећенима, који су се њима хранили, сазнање о металима, камењу, биљкама као и о физичким и о моралним законима; али су били од пламена, и ко се бојао страдања и смрти, није се усуђивао да их принесе својим уснама. Дакле, чувши послушно змијине поуке, Ева се уздиже над неоснованим страхом и зажели да окуси плодове који дају сазнање о Богу. Ну да Адам, кога је волела, не постане нижи од ње, она га узе за руку и поведе чудном дрвету. Ту, узабрав усијану јабуку за-