Дело

252 Д Е Л 0 гризе је и пружи затим свом другу. По несрећи, Јехсва, који се случајно шетао у врту, изненади их, и, видећи да већ знају што није требало још да знају, он се страховито наљути. Нарочито пак био је опасан, кад би га љубомора и завист обузеле. Скупљајући своје силе, произведе таку хуку да то запрепасти ова два нејака бића. Плод испаде из човекових руку, а жена, обесивши се о несрећников врат, рече му: „Хоћу да не знам и страдам са тобом“. Победоносни Јехова тако одржа Адама и Еву и све њихово потомство у пренеражености и страху. Његова вештина која се сводила на прављење грубих ваздушних појава, доби превагу над знањем змије, музичара и геометра. Научио је људе неправди незнању и свирепости и учинио је да влада зло на земљи. Гонио је Каина и његове синове, јер су били вредни; истребио је Филинце, јер су састављали Орфејеве спевове и басне као Езопове. Био је неумољиви непријатељ науци и лепоти, и људски род испашта кроз дуге векове, у крви и сузама, пораз крилате змије. Срећом нађе се међу Грцима оштроумних људи, као Питагора и Платон, који пронађоше опет, силом генија, облике и идеје, којима је узалуд покушала Јеховина непријатељица да поучи прву жену. Змијин дух је био у њима; зато змију, како је то рекао Дорион, уважавају Атињани. Најзад, најскоријих дана, појавише се, у људском облику, три божанствена духа, Исус Галилејац, Базилид и Валентин, којима је било дано да изберу најсјајније плодове овог дрвета познавања добра и зла, чији корени пролазе кроз земљу и чији се врх диже до небеса. Ето шта сам имао да кажем, да бих осветио хришћане, којима се одвећ често приписују погрешке Јевреја. Дорион. Ако сам те разумео добро, Зенотемисе, три изредна човека, Исус, Базилид и Валентин, пронашли су тајне које су остале скривене од Питагоре, Платона, од свих грчких философа па чак и од божанственог Епикура, који је међутим ослободио човека свег неоснованог страха. Обавезаћеш нас, казујући нам на који начин ова три смртника дођоше до сазнања, која су била измакла размишљању мудраца. Зенотемис. Треба ли ти дакле поновити, Дорионе, да су знање и размишљање само први степени свести и да једино усхићење води вечним истинама? Хермодор. Истина је, Зенотемисе, душа се храни усхићењем као попац росом. Ну рецимо још боље: једини дух је способан за потпун занос. Јер човек је трострук, састављен из ма-