Дело

Т А И Д А 253 теријадног тела, душе субтилније али такође материалне, и духа којтсе не -да покварити. Кад се дух, излазећи из свог тела као из к^квог усамљеног и наједанпут утишаног двора, пролазећи у лету кроз вртове своје душе, шири у Богу, он ужива сласти превремене. смрти, или још боље, будућег живота, јер умрети је живет&^Ашом стању, које има у себи нешто од божје чистоте, дух има у исти мах и безграничну радост и неограничена знања. Улази у јединство, које је све. Савршен је. Никија. То је дивно. Ну, право да кажем, Хермодоре, не видим велику разлику између све и ништа. Изгледа ми чак да речи недостају за прављење ове разлике. Бесконачност страшно личи на ништа: обоје су непојмљиви. По мом мишљењу, савршеност стаје врло скупо: човек је плаћа свим својим бићем и да би је имао, треба да престане постојати. То је немилост од које се није спасао ни сам Бог, од како су философи ставили себи у главу да га усаврше. По томе, ако не знамо шта је не бити, не знамо самим тим ни шта је бити. Ми не знамо ништа. Вели се да је немогуће људима сложити се. Ја бих веровао, поред све вике наших препирака, да им је на против немогуће не сложити се најзад, укопани један поред другог, под гомилом противречности које су сами натрпали, као Пелион на Осу. Кота. Волим много философију и изучавам је у својим часовима доколице. Ну разумем је добро само у Цицероновим књигама. Робови, сипајте заслађено вино! Каликрат. Ево чудне ствари! Кад сам наште срца, мислим на време кад су песници трагичари долазили на свечане гозбе добрих тирана, и вода ми тече на уста због тога. Али чим.сам окусио вино, које нам наливаш обилно, дарежљиви Луције, сањам само о грађанским борбама и јуначким бојевима. Црвеним што живим у временима без славе, позивам се на слободу и у мислима проливам своју крв с последњим Римљанима на филипинским пољима. Кота. На измаку републике, моји преци су умрли с Брутом за слободу. Али може се сумњати, да ли то што су они звали слободом римског народа, није била у ствари способност њихова да народом управљају сами они. Не поричем да слобода није прво добро за један народ. Али у колико више живим, у толико више се убеђујем да једино јака влада може да је обезбеди грађанима. Отправљао сам четрдесет година највише државне дужности и моје дуготрајно искуство научило ме је да је народ угњетен, кад је власт слаба. Стога они који се труде, као већина беседника,.