Дело

254 Д Е Л 0 да ослабе владу, чине гнусан злочин. И ако се апсолутна владавина једнога врши понекад на убитачан начин, народно одобрење чини немогућом сваку одлуку. Пре него што је величанство рим•ског мнра заштитило свет, народи су били срећни само под паметним деспотима. Хермодор. Што се тиче мене, Луције, мислим да не постоји добар облик владавине и да се не може наћи, јер су га оштроумни Грци, који смислише толике срећне облике, тражили и нису га могли наћи. У овом погледу, свака нада нам је ускраћена и за будућност. ПознаЈе се по извесним знацима да је свет близу •свог пада у незнање и варварство. Било нам је дано, Луције, да присуствујемо страшној агонији цивилизације. Од свих задовољстава која су нам прибављали умна способност, знаље и врлина, не остаје нам више ништа сем свирепе радости да гледамо где умиремо. Кота. Извесно је да су народна глад и смелост варвара страшне божије казне. Ну с добром флотом, добром војском и добрим финансијама... Хермодор. Чему служи ласкати себи? Царство на издисају пружа варварима лак плен. Вароши које подигоше јелински геније и латинско стрпљење, биће ускоро опљачкане од пијаних дивљака. Hehe бити више на земљи ни уметности ни философије. Ликови богова биће уништени у храмовима и душама. То ће бити помрачење духа и смрт света. Како се може веровати збиља да ће се икад Сармати одати умним радовима, да ће Германи неговати музику и философију, да ће Квади и Маркомани обожавати бесмртне богове? Не! Све се повија и пропада. Овај стари Египат, који је био колевка свету, биће његова гробница; Серапис, бог смрти, примиће последњу пошту од смртних људи и ја ћу бити последњи свештеник последњег бога. * У овом тренутку једно лице чудног облика подиже застор и гости видеше пред собом грбава човечуљка, чија се ћелава лубања завршавала у шиљак. Имао је на себи, по азиском укусу, плаветну тунику и носио је око ногу, као варвари, црвене простране чакшире, попрскане златним звездама. Кад га виде, Пафнус познаде Марка Аријанца и плашећи се да не види удар грома, принесе руке над своју главу и побледе од ужаса. Што нису могли, на овој демонској гозби, ни незнабожачка хуљења