Дело

0 Џ v » ► С Е Ћ А Hb Е Дошла си мени непозната К6 лепа слика божјег дара: К6 машта којој моћ је дата Светове жеља да отвара. И погледом си загрејала Пролеће срца и плодова... И руком својом посејала Руже кроз башту мојих снова... Дошла кб зора која крепи И отишла си — ко сан лепи. Разви се жеља жарко лето Кроз башту твога рукосада..., Ал тебе нема... Оста све то Ко једна — лепа, празна иадз. У којој вечно живе стоје Крупне и црне очи твоје. ОСТРВО СНОВА У бистро море моје душе Заронила си поглед свој: И вали чежње обасуше Острво снова — живот мој... Пропева жудњом шум таласа^ Душа и жеље све у њој... Без једне речи и без гласа Сав сам у трену био твој. Дело, књ. 67,