Дело

БРЛЋА КАРАМАЗОВИ 259 •сподин,,у пространом летњем капуту и са слатким очима. Подигавши„ шешир, облизујући се, представи се он свима уопште као ТулоЗ? властелин Максимов. Он наједаред поче водити бригу о нашим лутницима. — Старац Зосима живи у скиту, у потпуно одвојеном скиту, једн<£четири стотине корачаји од манастира, кроз шумицу, кроз шумицу... — То и ја знам, да се до њега иде кроз шумицу, — одговори му Фјодор Павловић, — али не знамо добро пут, давно нисмо долазили. — А ево на ову капију, па право шумицом... шумицом. Хајдемоте. Је л' по вољи... и ја ћу... и ја ћу... Ево овуда, овуда. Они прођоше кроз капију и упутише се шумом. Властелин Максимов, човек од једно шездесет година, не да је ишао, него, боље рећи, скоро је трчао поребарке, разгледајући све њих са грозничавом, скооо немогућном радозналошћу. У његовим очима ■беше нешто безстидно. — Видите ли, ми том старцу идемо својим послом, — примети строго Миусов, — ми смо, тако рећи, добили аудиенцију ,,код тога лица“, и стога, премда смо вам захвални за пут. али ћемо зас молити, да не улазите са нама... — Ја сам био, био, — ја сам већ био... Un chevalier parrait!1 — и властелин пуче прстима у ваздуху. — Ко вам је то chevalier? — запита га Миусов. — Старац, великолепни старац... Част и слава манастира. Зосима. То вам је такав старац... Но његов сметени говор прекиде један калуђерчић, који стиже путнике, — у камилавци, омањег раста, врло блед и изнурен. Фјодор Павловић и Миусов стадоше. Калуђер се необично учтиво, скоро до земље поклони и изговори: — После ваше посете. у скиту, отац игуман вас све, господо, најпокорније моли, да код њега ручате. Код њега се руча у један сат, не доцније. И вас такођер, — окрену се он Максимову. — То ћу ја неизоставно испунити! — викну Фјодор Павловић, страшно се обрадовавши позиву, — неизоставно. И знате -ли, ми смо сви дали реч, да ћемо се овде пристојно понашати... А ви, Петре Александровићу, хоћете ли и ви изволети? — Та како не бих? Па да зашто сам ја овамо долазио, ако не зато, да видим овдашње обичаје. Мени је само једно незго1 Прави казаљер.