Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 261 - „У туђ манастир се не улази са својим правилима“, — при■мети он. — Овде се у манастиру читавих двадесет и пет стараца спасавају, један у другог гледају и купус кусају. И ниједна вам женска кроз ова^ врата неће проћи, ето шта је нарочито значајно. И то је зеиља тако. Сам*о... како сам ја то онда слушао, да старац и даме дрима? — обрати се он наједаред калуђерчићу. Из простог света је женски пол и сада овде, ено их тамо, леже^чод-'"галерије, чекају. А за виша женска лица удешене су овде, опет на галерији, али изван манастирске ограде, две собице, ето баш ти прозори, и старац излази до њих унутрашњим пролазом, кад је здрав, то јест, ипак изван ограде. Ето и сад једна госпођа, Харковска спахиница, госпођа Хохлакова, чека са својом разслабљеном ћерком. Вероватно обећао је да ће доћи код њих, премда је у последње време тако ослабио, да се и међ народом једва појављује. — Дакле је ипак пролаз до госпођа из манастира проведен. Немојте помислити, оче свети, да ја можда нешто... ја то само -онако. У Светој Гори, не знам да л' сте ви то слушали, не само да се не дозвољавају женске посете, него женске и уопште нису дозвољене, нити чак икакав створ женског рода, ни кокоши, ни ћурчице, ни јунице.. . — Фјодоре Павловићу, ја ћу се вратити кући и вас ћу оставити овде самог, а вас ће, кад ја одем одавде, узети за руке, па ће вас извести напоље, ја вам то проричем. — А чиме сам ја вама на сметњи, Петре Александровићу. Погледајте, — викну он наједаред, коракнувши иза скитске ограде, погледајте, у каквој они овде ружичастој долини живе! Збиља, премда сада ружа није било, али је било много рет■ког и дивног јесењег цвећа свуда, где су га год само могли посадити. Неговала га је очигледно вешта рука. Цветне леје беху удешене у црквеним оградама и међу гробовима. Око кућице, у којој се налаздше старчева ћелија, дрвена, једнокатна, са галеријом пред улазом, беше такођер посађено много цвећа. — Ајел' било то за време пређашњег старца, Варсонофија? Тај, кажу, лепоту није волео, кидисавао је и тукао је палицом чак дамски пол, — примети Фјодор Павловић, пењући се на степенице пред тремом. — Старац Варсонофије је збиља изгледао неки пут као јуродиви, али се причају и многе глупости и измишљотине. А палицом никад никог није тукао, — одговори калуђерчић. — А сад, господо, очекните један тренутак.