Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 263 Читава та церемонија прође врло озбиљно, никако не као неки свакидашњи обред, него скоро са неким осећањем. Но Миусову се _ууини *да се све' то ради, као неко намерно подстицање и задобијање. Он стојаше испред свих другова, што са њим уђоше. Требало би, — и он је чак о том премишљао синоћ, — не обзиpyh$i j^ ни на какве идеје, искључиво из просте пристојности, (кад је већ овде такав обичај), прићи и примити благослов од старца, ако ништа друго, оно макар благослов примити, ако већ неће руку љубити. Но видевши сада све то клањање и љубљење обојице јеромонаха, он у једном тренутку промени одлуку: он се, достојанствено и озбиљно, доста ниско поклони на светски начин и приђе к столици. Исто тако поступи и Фјодор Павловић, овога пута сасвим као мајмун подражавајући Миусову. Иван Фјодоровић се поклони врло достојанствено и учтиво, али такођер држећи руке поред шавова од панталона, а студент Калганов се тако збуни, да се никако и не поклони. Старац спусти руку, која се већ беше дигла на благослов и, поклонивши им се по други пут, замоли све да седну. Крв јурну Аљоши у образе; беше га срамота. Збиваху се његове рђаве слутње. Старац седе на мало кожно канабе од махагонског дрвета, врло старинског фасона, а госте, осим два јеромонаха, намести код противуположеног зида, сву четворицу напоредо, на четири столице од махагонског дрвета, превучене црном, јако излизаном кожом. Јеромонаси седоше са стране, један код врата, други код прозора. Богословац, Аљоша и искушеник стојаху и даље. Сва ћелија беше доста мала и некаквог туробног изгледа. Ствари и намештај беху груби, бедни и тек најпотребнији. Две саксије са цвећем на прозору, а у углу много икона — једна од њих Богородичина, огромних сразмера и сликана по свој прилици још много пре црквеног расцепа. Пред њом тињаше кандило. Поред ње друге иконе у сјајним ризама, затим око њих резани херувимчићи, порцеланска јајца, католички крст из слонове кости са Mater dolorosa1, која је тај крст грлила, и неколико страних гравира са великих талијанских уметника прошлих векова. Поред тих лепих и скупих гравирних слика могаше се видети неколико листова најпростијих народних руских литографија светих мученика, светаца и др., који се продају за копејку по свима вашарима. Било је неколико литографских портрета руских сувремеких и пређашњих архкјереја, али већ по другим зидовима. 1 Ојађена матк (Христова).