Дело

268 Д Е Л 0 — И вас убедљиво молим да се не узнемирујете и да будете слободни, — проговори му старац задобијајућим гласом... Будите слободни, сасвим као код куће. А што је најглавније, не стидите се толико самога себе, јер само од тога све и произлази. — Сасвим као код куће? То јест сасвим у натуралном •стању? О, то је много, сувише много, али — са тронугошћу примам! Него, знате ли шта, благословени оче, — ви мене у моје натурално стање не изазивајте, не ризикујте... до натуралног стања ја и сам не желим да дођем. То вас ја чиним пажљивим, да вас сачувам. Но, а остало је све још подвргнуто мраку неизвесности, премда би неки и те како желели да ме намолују и не знам како прикажу. То ја на вашу адресу, Петре Александровићу, говорим; а вама, пресвето биће, ево шта вама: пред вама ја усхићење изливам! Он се мало диже и, подигавши руке горе, изговори: „Блажена утроба, која те је носила и сисе, које су те храниле, сисе нарочито“. Ви сте ме малочас примедбом својом: „Не стидите се толико самога себе, јер само од тога све и произилази", — ви сте мене том примедбом скроз проболи и свега ме скроз унутри прочитали. Мени се свагда баш тако и чини, кад улазим међу људе, да сам ја грђи и подлији од свију и да ме сви држе за •будалу, па као велим, „дед да им збиља и одиграм будалу, не бојим се ја свих ваших мишљења, зато што сте ви сви до једног подлији од мене!“ Ето зато ја и јесам будала, од срамоте сам будала, старче велики, од срамоте. Због пусте бојажљиво•сти и непоуздања у себе чиним чуда и покоре. Јер кад бих ја •само био уверен, када где улазим, да he ме сви одмах сматрати за врло милог и паметног човека, — Господе, како бих ја тада био добар човек!... Учитељу! — баци се он наједаред на колена, — шта да чиним, да бих добио живот вечни? — Чак и сад беше тешко решити: луди л’ се он то, или је збиља тако тронут? Старац подиже на њега очи и са осмехом изговори: — Сами ви врло добро знате шта треба чинити, памети имате доста: не одајите се пијанству и неуздржљивости у говору, не одајите се сладострашћу, а нарочито обожавању новца, и позатварајте ваше крчме, — ако не можете све, а ви макар две, три. А што је главно, што je најглавније — не лажите. — То јест ви то за Дидерота?