Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 269Г , '— Не, није баш за Дидерота. Најглавније је, самом себи не лаз^ите. Онај који сам себи лаже и своју рођену лаж слуша, тај д^лази дотле, да већ никакву истину ни у себи, нити око себе tfe <опажа, те дакле долази до непоштовања и према себи. и према другима. А кад не уважава никога, он онда престаје и волети, а да би, тако без љубави, могао себе забавити и разонодити, он се предаје страстима и грубим насладама, и долази сасвим до скотства у пороцима својим, а све то од непрестане лажи — и људима, и самом себи. Ко самом себи лаже, тај ће се лакше него ико и наћи увређен. Јер наћи се увређен неки пут је врло пријатно, зар не? И лепо зна човек, да га нико није увредио, него да је он сам себи увреду измислио и налагао ради украса; сам је преувеличао, да би неку слику створио; закачио се за неку реч па од муве начинио медведа, — све он то и сам зна, а ипак се сам први налази увређен, осећа се увређен до пријатности, до осећања великог задовољства, а тиме у исти мах долази и до правог непријатељства према другима... Та устаните, седите, молим вас врло лепо, јер све су вам то лажни покрети... — Блажени човече! Дајте ми ручицу да је пољубим, подскочи Фјодор Павловић и брзо цмокну старца у мршаву му руку. — Право велите, збиља је пријатно наћи се увређен. То сте ви тако лепо казали, да ја тако што никад ни чуо нисам. Ја сам се збиља, збиља целог мог века налазио увређен до пријатности, зарад естетике сам се налазио увређен, јер не само да је пријатно, него је неки пут чак и лепо бити увређен; — ето шта сте ви заборавили, велики старче: лепо!. То ћу ја у записну књижицу записати. А лагао сам, лагао — просто целог свог века, сваког дана и часа. Ваистину лаж јесам, и отац сам лажи! У осталом, канда, не отац лажи, то се ја увек буним у светим књигама, но рецимо син лажи — доста ће бити и то. Само... анђеле мој... оно за Дидерота се може по неки пут! Дидеро неће шкодити, а нека реч ће, на прилику, и да шкоди. Збиља, старче велики, већ сам био заборавио, а још сам пре три године одлучио да се овде распитам, управо да дођем овамо и нарочито да се распитам и дознам: само не дајте Петру Александровићу да ме прекида. Ево шта ћу вас питати: је л’ истина, оче велики, то што се у Животима Светаца негде прича — онекаквом светом чудотворцу, кога су мучили за веру, па кад су му најзад одсекли главу, он онда устаде, подиже своју главу, n