Дело

270 Д Е Л 0 „љубезно је љубљаше", и дуго иђаше носећи је у рукама и „љубезно је љубљаше". Је л’ истина то, или није, оци часни?“ — Не, није истина, — рече старац. — Ништа на то налик у свим Животима Светаца не постојн. За ког свеца, велите, да то пише? — запита јеромонах, отац библиотекар. Ни сам не знам за кога. Не знам и не дознајем. Преварен сам — говорило се. Слушао сам, и знате ли ко је то причао ? Петар Александровић Миусов, тај исти што се малочас ражљутио због Дидерота, — он је баш то и причао. — Никада ја вама то нисам причао, ја с вама никако и не говорим. Истина, ви мени нисте причали; али ви сте то причали у друштву, где сам се и ја налазио, — то је било пре четири године. Ја сам то зато и споменуо, што сте ви том смешном причом потресли моју веру, Петре Александровићу, и од то доба се све већма и већма потресам. Да, Петре Александровићу, великог сте пада ви били узрок! То сад већ није Дидеро! Фјодор Павловић се патетички разжести, премда је већ •потпуно јасно било свима, да он то сад опет изиграва улогу. Но Миусова то ипак јако заболе. Какве будалаштине! Све су то лудорије! — мрмљаше он. Ја сам збиља, можда, говорио некада... само не вама. Мени је самом то неко причао. Ја сам то у Паризу чуо од једног Француза, да се то бајаги код нас у цркви чита у „Животима Светаца...“ То је један врло учен човек, који је нарочито изучавао статистику Русије... дуго је живео у Русији. Ја сам Животе Светаца нисам читао... а нећу их ни читати... У осталом, зар се мало шта не говори при ручку ?... Ми смо тада били при ручку... Да, ви сте тада ручали, а ја веру изгубио! — подбадаше га Фјодор Павловић. Шта се мене тиче ваша вера! — викну већ Миусов, али се наједаред задржа, проговоривши с презрењем: — ви буквално све упрљате и загадите, чега се год дотакнете. Старац се наједаред диже са свог места: Опростите, господо, што вас за сад остављам само на неколико тренутака, — проговори он, обраћајући се свима гостима, — али ме чекају неки, што су још пре вас дошли. А вп ипак не лажите, -— додаде он, окренувши се Фјодору Павловићу са веселим лицем.