Дело

БРАЋЛ КАРАМАЗОВИ 271 Он г)ође из ћелије, Аљоша и искушеник полетеше, да га -одведу уизастеленице. Аљоша једва дисаше од узбуђења, али му је i / и мило^ило, што старац није увређен и што је весео. Старац се упути ка галерији, да благослови оне, што га очекиваху. Но •Фјодор ТГарловић га ипак задржа на вратима ћелије: -с^гН^еблажени човече! — викну он са осећањем, — дозволите ми, да још једаред вашу ручицу изљубим. Не, с вама се још може говорити, с вама се још може живети. Ви мислите да ја увек тако лажем и будале изигравам? Знајте дакле, да сам се ја то све ово време нарочито тако представљао, само да вас искушам. Ја сам то све време пипао, може л’ се с вама живети? То јрст: има ли моја смиреност места поред ваше гордости! А сада ћутим, за све зреме ћу да ућутим. Сешћу у наслоњачу и заћутаћу. Сад је на вас, Петре Александровићу, ред да говорите, ви сте сад остали најглавнија личност... на десет минута. III Верујуће сељанке. Доле код дрвене галеријице, дограђене уз спољашњи зид ограде, беху овога пута скупљене све саме жене, око двадесет сељанака. Известише их, да ће старац најпосле изаћи, и оне се скупише, очекујући га. Изиђоше на галеријицу и спахинице Хохлакове, које такођер очекиваху старца, но у одељењу, одвојеном за племићске посетитељке. Њих беше две: мати и кћи. Госпођа Хохлакова — мати, дама богата и увек са укусом обучена, беше још доста млада и врло пријатног лика особа, мало бледа, са врло живахним и скоро сасвим црним очима. Њој не беше више од тридесет и три године, а била је већ пет година удовица. Њена четрнаестогодишња кћи патила је од узетости у ногама. Јадно девојче не могаше да иде већ пола године, и возили су је у дугој удобној столици на точковима. То беше дивно лице, мало мршаво од болести, али весело. Нешто ђаволасто се сијаше у њеним тамним великим очима са дугим трепавицама. Мати јој се још од летос спремаше да је води у иностранство, али се летос закаснише због уређења имања. Оне су већ недељу дана живеле у нашој вароши, више због својих послова, него због богомоље, али су већ једаред, пре три дана, биле код старца. Сад су наједаред опет дошле; премда су знале, да старац већ скоро никако не може никога да прима и, упорно су молиле још једаред за