Дело

272 д е л о „срећу, да виде великога исцелитеља"1. Очекујући старчев излазак, мати сеђаше на столици, поред кћериних колица, а два корака од ње стајаше стари монах, не из овог манастира, него дошљак из једне удаљене северне, мало познате обитељи. Он је такођер желео да добије благослов од старца. Но указавши се на галерији, старац пође најпре право к народу. Свет поче да се гура према трему са три степена, који је спајао ниску галеријицу са пољем. Старац стаде на горњем степепу, натаче епитрахиљ- и поче благосиљати жене, које се гураху према њему. Доведоше до њега једну болесницу кликушу за обе руке. Ова, тек што опази старца, наједаред поче грцати, поцикујући некако ружно, и сва се затресе као у фрасу. Метнувши јој на главу епитрахиљ, старац прочита над њом кратку молитву, а она се одмах утиша и смири. Не знам како данас, али ја сам у мом детињству често имао прилике да у селима и у манастирима видим и слушам те кликуше. Њих су доводили у цркву на службу, оне су цикале или лајале као пси да се све орила црква, но када су износили дарове3, те би их привели даровима, одмах би „бес“ престајао и болеснице би се свагда за неко време умиривале. Мене је као дете то врло изненађивало и чудило. Но тада сам ја на моја питања чуо од неких властела, а нарочито од мојих варошких учитеља, да је све то претворство, само да се извуку од рада, и да се то увек може искоренити одговарајућом строгошћу, при чему би се, ради потврде, причале разне приче. Но после сам са чуђењем дознао од стручњака-лекара, да ту нема никаквог претворства, да је то једна страшна женска болест, и, канда, нарочито код нас у Русији, која сведочи о тешком удесу нашег сеоског женскиња, болест, која потиче од прекомерно тешких, изнуравајућих радова сувише брзо после тешког, неправилног порођаја, без икакве медицинске иомоћи; осим тога од непреставне туге, од туче и другог, што понеке женске природе ипак не могу да поднесу, ма да већина њихових другарица то подноси. А чудновато и тренутно излечење бесне и помамне жене, — излечење, чим је приведу даровима (лричешћу), које су ми објашњавали и представљали као неко претварање и неко чаробннштво,. које приређују тешко те не баш сами „клерикалци“, збивало се 1 Излечитеља, лекара. 2 Део свештеничке одеће. 3 Хлеб и вино за причешИе у иркви.