Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 273 вероватно најприроднијим начином, — и жене, које су је приводиле даровима, а што је најглавније и сама болесница, потпуно су веровале, кас у утврђену истину, да нечисти дух, који је завладао ^олесницом, никад не може да издржи, кад болесницу доведуТдо. дарова и сагну је пред њима. И стога се увек неизостди^^бивао (па се јамачно и данас збива) у живчано — па, наравно и душевно болесној жени какав потрес^целог организма у тренутку њеног клањања пред даровима, — потрес, изазван очекивањем неизоставног чуда излечења и најпотпунијом вером да ће се излечење догодити. И оно се збиља и догађало, макар само за један тренутак. Исто се тако и сад догодило тек што је старац покрио болесницу епитрахиљем. Многе од жена, које се гураху да дођу до њега, беху огрезле у сузама милине и усхићења, које беше изазвато ефектом тога тренутка; друге се отимаху да изљубе макар крајичак његове хаљине, друге су нешто говориле. Он благосиљаше све, а с некима се разговараше. Болесницу кликушу је већ знао, њу беху довели из близа, из једног села свега шест врста даљине, а и пре су је доводили њему. — А ево једне из далека! — указа он на једну још доста младу жену, но врло слабу и изнурену, не препланулу, него сву поцрнелу у лицу. У њеном погледу беше нешто чисто зането, као да беше ван себе. — Из далека, оче, из далека — триста врста одавлен. Из далека, оче, из далека, — проговори жена отегнуто, некако равномерно помахујући главом то тамо, то амо, и поднимљујући образ шаком. Она говораше као да запева. У народу има нека ћутљива и многотрпљива туга; она улази у срце и ћути. Но има и једна друкчија туга — мучна и тешка: она наједаред груне са сузама и тог тренутка прелази у запевку. То је нарочито код жена. Но она није лакша од ћутљиве туге. Запевке ту утољавају само тиме, што још већма вређају и раздиру срце. Таква туга ни утехе не тражи, већ се храни осећањем своје неутољивости. Запевке су те само потреба да се рана непрекидно вређа. — Ви ћете канда бити мештанка?1 — настављаше старац, загледајући се у њу са љубопитством. 1 Мештанп (варошани) — сталеж виши од сељака а нижи од племићског привилегованог сгалежа. Живе у варошима, баве се већином занатима, ситнијом трговином. Прев. Лело, књ. 67. 18