Дело

276 Д Е Л 0 Божија, баћушка, Божија, Алексија Човека Божија!' Какав диван светац! Споменућу, снао, споменућу, и тугућу твоју при молитви споменути, и супруга ћу твога споменути да му Бог да здравља. Само је грех да га остављаш. Иди кол мужа и чувај га. Опазиће оданде твој синчић да си оставила његовог оца, па ће се заплакати због вас: зашто нарушаваш његово блаженство? Та он је жив, он живи, јер душа живи вековечито, он није код вас у кући, али је он невидљиво уз вас. Па како ће он доћи у кућу, кад ти велиш, да си омрзла своју кућу? Коме ли ће он доћи, кад вас двоје, оца и матер, не нађе заједно? Ти га ето сад сањаш и мучиш се, а тада ће ти он кротке снове послати. Иди к мужу сна’о, још данас иди. Поћи ћу, рођени, по твојој ћу речи поћи. Срце си ми моје испитао и излечио. Никитушка мој, Никитушка, чекаш ме, голубе, чекаш ! — поче сељанка запевати, но старац се већ окрену једној старој старици, обученој не хаџијски, него варошки. По очима јој се видело, да има некакву ствар и да је дошла да нешто саопшти. Рече да је подофицирска удовица, не из далека: из наше вароши. Има синчића Васињку, служи негде у комесаријату, али је отишао у Сибир, у Иркуцк. Двапут је оданде писао, а сад ето већ година дана како не пише. Распитивала се за њега, али сад управо и сама не зна ни где да пита. Него ми ономад рече Степанида Иљинишна Бедрјагина, трговкиња, богата: узми, вели, Прохоровна, па запиши, вели, у цркви свог сина за спомен, однеси у цркву, и спомени га за упокој. Његовој ће, вели, души доћи тешко, па ће ти написати писмо. И то је, каже Степанида Иљинишна, цела истина, већ много пута осведочена. Само ја сумњам... Сунце наше, је л’то истина, или није, и хоће л’ добро бити тако? Ни мислити немој о томе. Срамота је и да питаш такво што. А и како би то било могућно, да живу душу, па још рођена мати, спомиње за упокој душе. То је велики грех, сличан нечистим пословима, и само ти се због твог незнања прашта. Него боље је да се помолиш Царици Небеској, брзој заступници и помоћници нашој, за његово здравље, а и теби да опрости за неправилно размишљање твоје. И ево, шта ћу ти још казати, Прохоровна: или ће ти се он сам скоро натраг врагити, или ће ти зајамачно писмо послати. Да знаш дакле. Иди, и одјако спокојна буди. Жив ти је син, кажем ти. О мили наш, Бог нека ти плати, добротворе наш, молр*тељу за све нас и за грехе наше...