Дело

¥ # СОЦИАЛНИ ПРЕГЛЕД СОЦИОЛОШКЕ ТЕОРИЈЕ. — свршетак IV Овде he бити речи о оним социолошким групама које базирају на појединим социјалним наукама. А) Економска социологија1. Социјално није епифеномен органског односно душевног живота него ствар, факат своје врсте. Социологија има да изучава конкретно, објективно стање ствари а као једна практична наука она може бити само економски обоснована. Јер су економски факти извор, основа свима социјалним фактима; они су темељ социјалне зграде. Економски односи, односи производње (и технике) и поделе сачињавају базу социјалним, политичким, моралним и у опште културним односима свију врста. Промене у тим односима производње условљавају промене у „идеолошкој згради" друштвеној, у социјалномстроју, политици, праву, моралу, уметности и осталим културним манифестацијама. Речју, цела социјална суперструктура почива на економској основи; овој чак одговора и одређена друштвена форма свести. Не одређује људска свест његово биће, но на против његово друштвено биће одређује његову свест. — Ма шта се говорило и ма колико се устајало против ове социологије и економског материјализма, остаје несумњиво ово: 1 Le Р1ау, ouvriers europeens 1855; Funk'Brentano, La science sociale 1897; Patten, The theorv of Social Forces 1895. Ми мислимо да су представници ове групе и Кагеу, Principles of social science и Paretos, Ј1 problemi della sociologia 1899; a нарочито и на првом месту: Магх К. у свима својим делима, затим Loria А.: Problemi sociali contemporanei; la sociologia; les bases economique de la constitution sociale, la morphclogie sociale и др. донекле и de Greef, so-ciologie economique 1904. Jssaieff, Socialpolitische Esais 1902.