Дело

288 Д Е Л 0 економска социологија потпуно објашњава огроман број социјалних феномена; њезин основни економски елеменат највише мора бити заступљен у свакој практичној, реформистичкој социологији; највећи део објашњења које даје објективна социологија има свој основ у економским факторима, јер кад се већ стане на чисто социолошко гледиште економски фактори су у друштву оно што су у васиони механички и физички. То је што се овој социологији никада пе може научно порећи. Највећи социјални проблеми садашњости говоре за њу. — Али ако су економски феномени од велике важности у социологији, ова не може у својој целокупности базирати само на њима. Другим речима, економски факти морају се узети као једаи од основних фактора, али се економска социологија у своме облику не може одржати. Она није ипак у стању учинити социологију науком, самосталном науком. Она је једнострана, узана и цео један круг социјалних проблема не може се решити економским односима. То значи да у многим социјалним фактима не лежи економским елеменат и да homo economicus није сасвим исто што и liomo sociologicus. Б) Статистичко - демографска социологија1. Најопштији и основни фактор социјалног развитка и живота у опште јесте рашћење популације. Популација — мотор развитка — доноси с рашћењем све више специјализирану поделу рада, врсте и начин производње и односе економског односно социјалног реда. Coste, најпознатији представник овог правца, разликује две врсте историјских фактора, 1) развиће популације, прираштај у милитарним снагама богатству, политици, религији, солидарности; 2) уметности и науке. Само су први факти социјалног реда и ирема томе предмет социологије, други припадају идеологији од које је социологија независна као и од биологије. Прираштај и густина популације важи као основни закон еволуције. Култура постаје тамо где је популација густа а томе следују после војна, економска завојевања, сједињавања и др. Сви социјални процеси стоје у односу узајамности јер су сви продукти истог феномена: бројног растења популације. И соцмјални феномени у ужем смислу развијају се са популацијом и од ње зависе. 1 Coste, Principes d’une sociologie ohjective 1899. — Једним делом сматрају популацију као мотор развитка и: Ковалевски, de Greef, Giddings, Ratzel и I.oria (овај* последњи наглашава фактор популаиијс више са економског становиштв).