Дело

СОЦИАЛНИ ПРЕГЛЕД 289 — Као економска и ова је социологија једнострана и недовољц^. И aj*o популација игра велику улогу у социјалним процесим#,*апсолутно је немогуће узети за основ свима социјалним феноменима* Нарочито популација губи значај фактора социјалне еволуциЈ^е кад се она посматра као нешто према индивидуама спољно, кааЛга^гКна објективна снага. Ван њених саставнихелемената-индивидуа, њихове психичке снаге која се преобраћа у социјалну, популација не значи ништа и нема никаквог дејства . V Сквилаче налази још три социолошка правца: јуридички (Ardigo, Fouillee, de Greef), етички (Durkheim, Durpat) и апстрактни (Simmel, Stuckeuberg). Међутим писци, које је он навео за представнике тих група, не могу се уврстити ни у једну од њих. За свакога од њих узана су и једнострана ова три правца. Они јесу у својим студијама дали знатног места тим елементима, али је то дошло као реакција психолошким школама. Истичући политичке, етичке, правне и чисто социјалне елементе они су показали једностраност психолошке социологије. Једино би се за Фујеа могло рећи да знатан део његове доктрине заузима теорија о уговорном организму. Али ипак његово велико ослањање на психологију (социјалну нарочито), његов широки идеализам (идеје-снаге), његово модерно схватање друштва као организма, довољни су да покажу колико је немогуће ставити га у ма који од поменута три правца. Остали пак писци су било присталице неопозитивизма (Ardigo, Greef) било модерне објективне социологије (Диркем, Дипра, Стукенберг па и Симел). Сви они имају за принцип да социологија не треба и не сме зависити ни од једне науке нити се на њој оснивати. Сви они посматрају социјалне феномене у својој независности гледајући више на практичну страну проблема. Једини de Greef што узима мало већи трибут од свију наука (управо од свију врста феномена у свету) и што се нешто приближио старом позитивизму. По нашем мишљењу будућност социологије је у оном објективном правцу1. Социологија се мора ослободити ослањања 1 Durkheim, Les regles de la methode socioIogique 1912 (6 изд.); la division du travail social 1893 и др.; Squilla.ce, Ј1 problemi constit. di sociologia 1911; Stuckenberg, Jntroduction to the Study of Sociology 1898. Duprat, La science social et democratie 1900 Ги чланци у Remede Social). Tonnies, Чувено дело Дело, књ. 67 . 19