Дело

290 Д Е Л О на ма коју науку. Она не сме поћи од већ готових, утврђених мишљења и претпоставки; но мора индуктивним методом истраживати факта. Социологија има свој сопствени домен и једном за свагда мора се еманциповати од сваке аналогије са другим наукама. Она у том свом чисто социолошком домену има да посматра социалне феномене објективно, узете као ствари, као социалне ствари. И она те феномене има нарочито да разматра у њиховом актуелном и кристализованом стању; исто толико колико и у њиховом социалном пореклу и основу. То је социологија као позитивна наука и то је њезин задатак. А ако се хоће да тражи крајни основ свима социалним феноменима, ако се хоће да исгражује ншхова философска суштина — то се може радити у философији социологије, која није исто што и социологија. Ту се сад може служити резултатима осталих наука, али свију које могу донети корисних дата а не само резултатима ове или оне између њих. Па ипак, пропуштајући све те резултате кроз чисто социолошку призму. Живко ЈОВАНОВИЋ. Milosch Stanoyevitch, Pessimisme et Optimisme dans la Sociologie. Paris (Geneve) 1913. стр. 1251. Има их управо три; три врсте песимизма — оптимизма у социолигији. Песимизам — оптимизам с погледом на саму социологију као науку. Јер док једни верују у научност и будућност социологије, други — видећи у социологији само њена мрачна места и тешкоће са којима се она још бори — одричу јој карзктер Gemeinschal't und Geselihcsaf't 1912 (II изд,); у једном нарочитом облику Simmel, Sociologie 1908; Das Problem der Sociologie (Schmollers Jahrbuch 18 Bd). Uber Sociale Differenzierung 1902 и многи знлчајни члапци. Симел такође схвата ссциологију објективно и много је допринео еманциповању соцпологије од аналогија и осталих наука. Али је код њега оригинално то, што он сматра соииологију као један нов метод <као што је на пр. индукција) који је примењив на све науке. Из тога, што су социолошка открића оплодила многе науке и учинила преврат у н има (психологија) Симел је закључио да је то социологија учинила као једно нарочито гледиште на свет и да она следствено као нова наука не може иматн нобих објеката но само већ постојеће објскте може посматрати на други, нов начин. А затим више неопозитивисте: Kornejo, La sociologie generale 1411; Cosentini, la sociologia; soeiologia genetica 1912. 1 Ова je књига награђена од Студентског Друштва за Философију и Социологију у Наризу, које'је расписало ову тезу и позвало чланове социолошке слободне библиотеке у Женеви дл на конкурсу учествују.