Дело

СОЦИАЛНИ ПРЕГЛЕД 291 науке и, песимистички гледају на њену будућност. Затим песимизам* и оптимизам i>ao објект социологије. Јер у историји кулType^fi појединих народа има читавих периода песимизма и оптимизма. И најзад, песимизам — оптимизам социолога; песимистичко~-и оптимистичко гледиште њихово на живот, развитак и бу%4тЋост друштва. Овај последњи облик најважнији је и најобимнији. На њега се у главном увек мисли, кад је реч о песимизму и оптимизму у социологији. Писац књиге коју приказујемо, имао је на уму само ову трећу врсту песимизма — оптимизма. Прве две је само дотакао, па и то несвесно и случајно. I У првом делу писац говори о песимизму — оптимизму у опште и о њиховим последицама. Нема ни једног човека који би могао рећи да је само песимиста или само оптимиста. То је немогуће. Јер по различности и вечитој променљивости наших диспозиција духа, ми смо по нужности и песимисте и оптимисте. Исто тако има и наука које не могу умаћи утицају песимизма и оптимизма; то је, између осталих, случај и са социологијом. Сви проблеми социолошки, сва еминентна социална питања садашњости, имају за посматраоце и реформисте људе са дијаметрално супротним гледиштима. На једној страни видимо песимизам на другој оптимизам. И што је најинтересантније, тамо где има песимизма има неопходно и оптимизма и обрнуто. Ако социолози говоре на један песимистички начин о овом или оном социалном феномену, то је за то што они замишљају да ће, критиком и откривањем најслабијих страна друштва, доћи дан кад ће се све то изменити. А то није ништа друго у своме основу но оптимизам. Оптимизам је дакле у суштини песимизам и обратно песимизам неизбежно води ошимизму. јМи на сваком кораку срећемо и видимо контрадикције: појединац се противр-ечи са самим собом; јучерање друштво се противречи са данашњим и следствено није чудо што се социолози не слажу. Они морају и треба да се противрече да би се могли допуњавати. Полазећи дакле од Хегловог става: у свима стварима има и да и не; да би се разумело добро, треба познати зло; да би се сазнало позитивно треба себи представити и негативно, — писац закључује на потребу коегзистенције песимизма и оптимизма без које нема и не може бити прогреса. За тим прелази на последице песимизма и оптимизма. Он 19-