Дело

292 Д Е Л 0 полази од сасвим тачне социолошке консидерације, коју смо м» неколико пута на овоме месту наглашавали: да су индивидуалнои социално нераздвојни, да ко каже друштво каже индивидуа и обратно: ко каже индивидуа каже друштво. Али он отуд сасвим: смело изводи следеће закључке. Индивидуални дух је манифестација социалног духа и према томе, групе песимиста —- оптимиста само су производ друштва. Људи су само манифестација друштва.. И према томе социолози песимисти само изражавају црну страну његову. Зато песимисти и оптимисти имају подједнако право да гледају проблеме на своје разне начине. Песимисти изилазе из друштва које није у добрим економским, моралним и социалним погодбама као што оптимисти изилазе из друштва које у таквим погодбама јесте; људи испитују друштво такво какво је и какога они познају. Отуд су и песимизам и оптизизам приморани да буду такви какви су. Писац је овде помешао две ствари: песимизам писаца — социолога и песимизам маса у извесном историјском периоду. Он је наишао на ову другу форму песимизма али наишао несвесно, и не могући је на тај начин разлучити од оне прве, он је оба песимизма свео на један исти узрок. Међутим, колико је тај узрок тачан за песимизам маса, толико је нетачан за песимизам писаца. Јер ако песимизам живота изилазњ из тешких социалних погодаба, песимизам писаца нема везе (илш је не мора имати) са социјалним и материјалним положајем њиховим. Потичући из оваквог или онаквог гледишта на свет, заснивајући се на посматрању социалних феномена и њиховом објашњењу у прошлосги, садашњости и будућности, песимизам! социолога може нићи у глави једног богатог Шопенхауера и Толстоја исто толико, колико и у глави једног писца поцепаних лактова; и он је и ницао у свима редовима мислилаца. Јер песимизам! писаца, то је синтеза философских и научних убеђења која је ого добио опсервирајући социална факта; песимизам пак који у извесном периоду продре у масе није дошао од њиховог научног посматрања, но из погодаба живота. А то су две различите ствари. Код оне прве форме имају знатног утицаја и физиолошко-психолошки фактори, код овог другог првенствено социални. Утицај средине врши се над песимизмом — оптимизмом, каО' што се њихов утицај на ту средину опажа. Немогуће је формулисати један одговор, тачан за сва времена и прилике, какве су последице тих утицаја. Али једно је несумњиво: свака мисао,. била она оптимистичка или песимистичка, производи и добре т