Дело

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 301’ кључен.,По суштини и појму свом један међународни уговор може само дотле б-ити обавезан, док такве околности не наступе. Чим оне наступе, уговор сам по себи престаје важити. Ову теорију заступају;-Held, Ullmann, Gessner, Hartmann, Jellinek, Nippold, Ktroefel, Schmidt, v. Martens*Bergbohm, PinheiroFerT^Ta'fMerignhac, Piedelievre, Nys, Rivier, Westlake, Тауler, Cavaglieri, Pradier-Fodere, Calvo, Bonucci. Немамо довољно простора да наводимо текстуелно мишљење свих тих правника и научара. Цитираћемо само енглеског правника У е‘стлека, поглавито зато што се Енглези у правним проблемима мање руководе конструктивним принципима, већ више гледају на здрав разум и основну идеју правичности, којом се право одликује. Уестлек каже: „The treaties were concluded in and by reason of special circumstances, and when those circumstances disappear, there arises a right to have them rescinded. Jf then, it is argued, the party for whose advantage such a treaty was concluded is inequitably obdurate, the party burdened by it, will be justified in treating it as obsolete" (Westlake, Jnternational Law, t. I, p. 284). У српском преводу то гласи : „Међународни уговори се закључују у особеним околностима и због особених околности. Ако те околности престану постојати, у том случају постоји право на поништај уговора. Ако страна, ради чије је користи такав уговор закључен, неправично инзистира на извршењу уговора, у таквом случају друга страна, коју терети уговор, има право да тај уговор сматра као да не постоји“. Може се по овоме видети, како велику улогу има у Међународном Праву клаузула rebus sic stantibus. Али овако образложење те клаузуле, с обзиром на државне интересе, није довољно да јасно покаже и утврди њену п ра внуоснованост. Незгодно је правне установе поставити искључиво на терен интереса. Тиме се карактер права може да компромитује. Да би се слабе стране ове теорије отклониле, скренули су пажњу многи научари и на особену природу правних субјеката у Међународном Праву. Тиме се горња теорија или допунила, или се пак основала сасвим нова теорија. Ту се полази од поставке, да је држава једно биће, које преживљује многе генерације, да се према томе она не може везати вечитим уговорима и да би остајање при старим уговорима, закљученим иод друкчијим околностима и условима, задржало државу у њеном природном развитку. Ову теорију у разним ниансама заступају: Bluntschli, Berner,