Дело

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 311 Али, ако и нема онаквог система, какав ми очекујемо од правног историчара, -пма ооилат и дооро сређени материјал, из кога умешан' правник лако може да изабере и издвоји шта му треба. У том деду књиге проф. Јиречек је поставио и неколико слободнијих, в|јло интересантних тврђења, на која се вреди осврнути и к^Ф^би требало подробније проучити. Тако, он сасвим правилно констатује, да је средњевековна Србија, налазећи се на средокраћи између истока и запада, примала у своју културу и од истока и запада. Два културна центра, Цариград и Венеција, бацала су своју светлост и на српске земље и њен развитак. О томе се наравно мора водити рачуна при испитивању ма ког питања из српске историје и то је позната и утврђена ствар. Ново је међутим и значајно тврђење Јиречеково, да је у погледу јавноправног уређења Србија ближа била западу, Чешкој. Мађарској, Италији, него истоку, Византији. Не мање је, даље, значајно тврђење Јиречеково, да је приватно право било чисто обичајно право, да су временом дошли писани закони, а да је и византиско грађанско право мало по мало примењивано, у колико је било преведено уз црквене зборнике и у колико не би било утврђеног правила чисто српског обичајног права. Па и у том-. случају примена византиског права била је факултативна, више као помоћ судији за расправу случајева, које српско право није било предвидело. Мишљење Јиречеково поклапа се у овом питању са нашим назорима изнетим у чланку ,,E)as Gesetzbuch Duschans“ (Zeitschrift fiir die vergleichende Rechtsvvissenschaft, Bd. XX, 1909 год.), где смо, противно Стојану Новаковићу (в. његов „Законик Стефана Душана“ и „Синтагмат Матије Властара“) тврдили, да је приватно право у старој српској држави било обичајно право. Јер, само на два начина могло је византиско грађанско право постати обавезно и у Србији: а) формалним наређењем од стране законодавне власти, да имају важити византиски закони у Србији. Такво наређење не постоји; б) путем лаганог асимиловања, услед честих додира и живих веза и општења са Византијом. За такову рецепцију византиског права требало је и више времена и интимнијих културних веза но што их је између Србије и Византије било. Књига проф. Јиречека је један велики добитак за српску науку, и треба се радовати што ће она, као и „Историја Срба“ бити објављена и на српском, у преводу г. Dr. Јована Радоњића. Dr. Л. Марковић.