Дело

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД НАПАД, комад у три чина, од Анри Бернстена. Анри Бернстен доводи своје порекло од Ибзена и Стриндберга. Он је усвојио њихову психологију цинизма и до немогућности је развио. Његов цинизам је, као, донекле, цинизам Ибзена и Стриндберга, цинизам животиње у човеку. У Ибзена и Стриндберга води се борба око супрематије човека и животиње и човек, често, побеђује животињу. Човек је у њих егоист и он је, у главноме, представник егоизма и еготизма. Али, тај егоизам и еготизам ипак je фаталан. Он, готово увек, носи у себи клицу трагике. Егоизам се јавља као један идеал модерна човека и тај је идеал, као и сваки идеал модерна човека, пун трагике. Морал је, ма како се, оправдано или неоправдано, војевало против њега, добио једну извесну законску форму и она је, временом, постала освештана. Ти морални закони, који су се, ма из каквих разлога, прећутно поштовали, сматрају егоизам и еготизам као врло штетне факторе који појединцу иду на руку да се у великој мери одвоји од друштва. Друштво, које је консервативно као и свака маса, представља собом један чопор. Чопор не може да се замисли без вође, али, оно, у интересу својег опстанка, не трпи да вође, заради својих егоистичних смерова, цепају друштво и претварају га у ситне чопоре. Отуда етика, као службени законик друштва, осуђује егоизам и еготизам. Анри Бернстен иде до крајности у својој борби против освештаног морала. Његова психологија је психологија цинизма. Његов морал је морал животиње у човеку. То је, речју, психологија и морал елементарног инстинкта у човеку, који нису кадри савладати и укротити ни култура ни социална воља. Он не угушује животињски инстинкт у човеку. Он му, на против, иде на руку