Дело

ИСУС ПРЕД ПИЛАТОМ 323 О, младости! Мају цветни! Дивно доба осећања! Непомућен, ведри дане, утварама лажног знања! ^Кад rffe тражњ нико славе, нити стазу, што је краћа; Већ нас тихо сузе плаве чисте среће, што смо браћа! ft ✓ Гћмату се оте уздах. Много ли је било зала! '“^"Дочекб је пораз душе, слом љубави, идеала. А кад једном бура груне, на сломљену лађу бане, Она бије, руши, брише, док ни трага не остане! И с њиме је тако било. Утопљеник сламку хвата. Живети се, опет, мора. Дочепо се другог јата. Тек покаткад, од тог доба, из таласа љупких, плави', По остатак негде који старог му се брода јави. О, Сократе, дивни мужу: тако бујно, слепо слављен, * Сад си плеснив у дну срца, ишчилео, заборављен, К6 и многи други, давни, што осташе неме сени: Аристотел, Платон славни, па Софокле божанствени! Ваш ученик није више! Прошла га је љубав књиге. На врату му народ гладан и државне сплетке, бриге. Милион се стаза плете! Којом воде пути бољи? Ни Цезара крв, ни месо, не мож’ да их задовољи! Мир. Занесен, Пилат снева. Пред судницом свет се згрће. Легиони градом иду: гомила им с пута сврће. Блеште копља и нанцири, и ножеви, оштри, голи: Многа ли су ребра, груди, много срце, ах, проболи! Све већма се маса купи. Око суда жагор, врева. У дворишту бела двора неки певац песму пева. Један црни голуб лети, спрам суднице на кров паде. Око себе Пилат Јчотри, на Исусу оком стаде. Пред њим стоји Исус, диван, висок и млад, као јела; Несломљиве, силне воље; као мрамор, лица бела. Црте су му њежне, благе, као мека морска пена; Из њих сјаји милост божја, девичанска, узвишена. Коса му је смеђе боје, кестењасте, плава мало; На њој зраци сунца стоје: а снопље их златних пало Кроз прозоре двора суда: ореол му сјајни праве; Такав беше млади Буда, син божански, Творац славе. 21*