Дело

328 Д Е Л 0 себе све напасне мисли које се јављаху у сећању на прошле радосне дане. Враћајући се из цркве утешена, дуго и дуго седела би код прозора и гледала на пучину и на прекоморске брдине, и гледајући у даљину, сваким заласком сунца, будијаше се чежњива туга за минулим изгубљеним даном. Дугим временом њена се природа умекша и умилости до суште доброте и сажаљења. Замријеше сочне клице наслућене страсти, нигда недирнуте мушким миловањем. Жар очију преобрази се у благи топли пламен, црвене усне пробледише као презрели плод: дјевичанство високо се диже над бујном младошћу! У то доба дође у кућу да служи Цветко, загорац, млад, поносит, живих тамних очију, боје црнога острвскога вина, у којима као да непрестако играше сласт живота. Катинка тога дана наслути његовим доласком неку нову светлост, која ће да чува кућу, да се у њу сасвим мрак не усели. И већ првих дана њене очи свикоше се на њега и почеше га тражити: и у кући и на пољу и у дражици код мора. Поред Цветкова млада живота одтада ишчекиваше мирно и лето и зиму. Његов свеж снажни живот као да беше утолио њену болећиву душу, пуну неодређене чежње. Гледала је у Цветка безгријешно са сигурношћу, с којом се гледа у светлост дана. У томе миру прође дуги низ година. Али једне топле, летње ноћи, док је море мировало, а ваздух био пун мириса исушених трава, пробуди се њен утајани живот — пробуди се и издвоји свом снагом. Те ноћи пирио је с копна свежи шапатљиви лахор, а пучина дрхтала као живо сребро. Катинка је седела до прозора. Доле по башти у прошарици дрвета — трепери у затресеном лишћу, расута месечева светлост. Цветко се из винограда још није вратио. Катинка га ишчекује, мило јој да га види и да с њиме као и свако вече измени пре починка, неколико речи. Али њега још нема. Блага месечева светлост обасу и њу, срчући је бесвјесно у се као што је срче мирна пучина и топла ноћ; положи главу у њу и, ишчекујући Цветка, задријема. У лаком сну чу како потресено лишће у башти шушти и осети за час да јој животом пролази нека наслућена, болећива сласт. Учини јој се да чује живе гласове. Да није Цветко у башти? — помисли. — Пусти ме! — издвоји се јаки глас. Катинка се преиу, подиже главу и погледа.