Дело

У ОДБЉЕСКУ ЖИВОТА 329 — Пусти! — понови исти глас. Марија, лепа девојка из села, нагло изиђе испод дрвета у месече^у'свјетлост и 'хтеде да побегне. Цветко је стиже. Обави јој руке око паса, и повуче је међу усамљено дрвеће... У мирној, топлој ноћи пуној месечеве светлости задрхта Катинкин живот и прели се страсном пожудњом крви. Њене очи гледају у жуту бледу светлост, што споља кроз отворен прозор до кревета допире. Та светлост је раније умириваше и успављаваше, ноћас је дражи, кида... Осећа је кроз очне капке а не сме да их отвори, боји се те жуте светлости... Али у томе стању не може да дуго издржи, диже се и пође опет к прозору. Па када прама себи угледа потмули бледи, насмејани месец, уплаши се као да је затечена при злу, срамотну делу. Целе те ноћи не може да се прибере, смири. Осећа успламтелу крв како змијски пузи до мозга, осећа у очима дивљи пламен ; и једнако гледа њих двоје у жутој, бледој светлости... У зору, преко свога обичаја, сиђе у двориште. Стиди се, стрепи... Стара мајка наређује Цветку шта да ради у винограду. Цветко натовари ћудљиву мазгу, поздрави и крене прама мору. Катинка склања се; не осврће се на мајчине речи, па кад Цветко закрене, пође за њим. Летњи, свежи дан као благи празник пун наде и топлине, јавља се с мора. Из дубине његове рађа се окупало, помлађено сунце и, махом, попрска сјајним, меким бојама задрхталу пучину. Катинка спотичући се иде назорице за Цветком. Код брежуљка на којем, између мрких чемпреса, као престара добра бака, вири црква пречисте Девице, за час, колебајући се, застаде, и — прекрсти. Али Цветко жури по шкапаву путу, гледа га како вешто одмиче, и гипко се сагиње, и чује како звекћу мазгине поткове о камен. И ноћашња визија појави се нагло, наметљиво и погна је даље. Иде за њим... У дражици обрубљеној белим испраним песком, Цветко устави мазгу. Држећи је за улар, обазре се уоколо. Марија се показа, рече неколико речи и, осмехнувши се на њ, придржа се за самар. До њих, између реда маслинових дрвета, модри се виноград као и море у дражици. Катинка заклоњена гледа их. Неко време колеба се, приморава саму себе. Али не може да издржи и, одједном, журно пође к њима.