Дело

330 Д Е Л О Њих двоје, угледавши је, збунише се. Катинка привидно гледа на пучину. Мој виноград до вашега... Ево овде — стидећи се прогунђа Марија. Дошла сам да помогнем Цветку да распрти... Катинка, као у сну, слуша јаки звук њена гласа, што звучно одјекну у јутарњој тишини. Па се загледа у њену уздрхталу, црвену узавраћену усницу, и у беле јој збивене зубе. Тога часа она на њој није ништа друго ни запазила. А, стидећи се, Маријине очи, боје мора на плиткоме, беже од Катинкиних. И не поздравивши поврати се у свој виноград. Цветко гледа за њом. Па кад Марија хитро и лако прескочи преко зида, каза: — Тело јој се може да савије као срп... А вредна је као мушко... — И лепа? — измаче се Катинки. Па и лепа — насмеја се Цветко, и веза мазгу за маслиново дрво. Хтеде да пође. Катинка понови: — И лепа?. . Могао би да се ожениш њоме. Цветко се окрете. — И хоћу!... Одредио сам на јесен да је кући одведем... А да вас питам: — Што се ви не удадосте ? — Ја? — Били сте и ви млади! — каза Цветко мирно и пође у виноград. Била је млада, осетљива, пуна несташлука и младости. Њена љубав крила се у дну душе, у дубини. Од те љубави осим благих очију, као орошени плави цвет, и љупких осмеха, није никоме ништа даривала. Али уз Марка осећаше да ће доћи време те ће све да дарује што се лакомо у дубини душе крије. Али Марко умре! Његовом смрћу плима осећаја за час се заталаса, па полако, временом, као море, у осеку, повуче се у се. У то је дошао Цветко и собом донио парче својих витких, устрмљених литица. Колико је пута с чежњом у души из ове дражице гледала на прекоморске планине. Гледала у тамне дубоке сенке долина, гудура и сурих литица што поносито стрче у висину. Како су, кад је олуја, те сенке стизале преко жутих, мршавих пол>а и преко вечитога снега, неприступачних висова... Мисао, сува, немоћна мисао кида јој душу, трује крв... Све до синоћ.Цветко беше као тврда, неприступачна литица, верни стражар мирисаве густе шуме преко које за олује, стижу