Дело

У ОДБЉЕСКУ ЖИВОТА 331* се тамне еенке, у којима се крио нигда росом љубави неорошени плави гдает. Али синоћжути, издајнички месец показа цвету живот љубави, страсти, миловања... Цвет немоћни дрхће... Катинка у бунилу Јн^мирно гледа у обасјану пучину по којој плове две лађе шутихЈедара као два лептира у плавоме ваздуху. Сунце греје, жеж^аЧљу обилазе по животу ледени змијски дрхтаји. Биће остављена сама себи, својој немоћи!... За зимњих ноћи, у олујама, неће се Цветко уз ватру до ње да греје... Неће га наћи лети у прошарици ни у винограду ни у дражици код мора! А Цветко из винограда долази, чује му кораке по шкрипавоме песку. Витком трстиком преко рамена хитро скочи, на шкрапу, одвије туњу и баци удицу у море. Катинка га гледа у пламену сунца. Његова сенка до њега лагано се повија по треперећој, чистој пучини. Ту плаветну сенку Катинка бесвесно упија у се... Боже! пала би до ње, својим сувим уснама љубила би је, обгрлила... А пред очима играју јој пламени светлаци као макови цветови, и немоћно дрхћу бескрвне усне... Цветко ! — хтеде да се јави, али изусти: Марко! Цветко! Марко! — у бунилу бесвесно шапће. Приђе ближе к мору, шаком дохвати воду да окваси сува уста; у горчини мора осети своју немоћ, тугу, бол... Цветко прилази к њој... Катинка погледавши му у очи, одједном, уплаши се његова живота као паклене напасти. Горчином; у устима, не обазирући се, пожури ка цркви Мајке божје. Из жарке, сетне светлости, уђе у благу мирисаву полусену, над којом стражи сунце и цвркућу ласте. Баци се ничице пред олтар Пречисте Девице. Своје вруће чело и суве усне положи на хладну камену плочу и, упијајући у се мирис посвећених, скривених, преживелих и излизаних ствари, и гонећи од себе свом силом грешну, напасну синоћну визију, скрушава се: — Пречиста Девице! , Иво ЋипикО>