Дело

НОКТУР н o —- Г-ЂИ Л. Н. Зашто ме гледате ноћас тако чудно: Очима што маме као мрачни бездан, Очима кемирним, топлим кб сјај звездан Очима што пале благо и пожудно... Да л’ гледате сваког као ноћас мене, Самог, што у куту крај вас април снива, Који неће да зна шта вам поглед скрива:; Л>убав мртвих звезда или љубав жене? Знам само да мирис ваше косе плени К6 сећање једно далеко и мило, Кб сећање једно што се било скрило У миру где леже дани загрљени. Ја знам само да је дах ваших усан-а Опојан ко мирис покошених њива Ко песма без речи што се благо слива: У ноћи, у шапат процветалих грана. А ви ме мамите том песмом без слова: Ноктурном што зове, преклиње и моли А мени је тешко — мене тишти, боли, Ваш поглед, ко осмех пробуђених снова. И док песма бруји све јаче и јаче У ноћи што земљу сном и миром-шкропи Ваш поглед ме вуче, заиоси и топи, У живот што тихо буди се и плаче... Ђ. Милићевић...