Дело

СТАРИ РАТНИК Када тихо сутон пане На брегове и врлети, И последња тица с гране У гнијездо топло слети, Ја с бременом од година Под црну се струку свијем; И мислећи на свог сина На го камен сузе лијем... У сломљене моје груди Ја осјећам бол и тугу, И црна се мис'о буди, Да ћу остат на поругу: Ако од куд смрт закуца, Сада када на све стране Крв се лије и топ пуца, Да ме жене зар сахране!... И зајеца ратник стари Сам у густом полумраку... Јутро... Већ су неимари Ископали старцу раку... Мићун М. Павићевић.