Дело

К Р С М А Н 337 таче чудавим челом, и онако оборене главе понова се докопаше свежц^ гранница. Када се мало задовољи, подиже трупину и уђе у ко^бу. Старо огњиште нађе глатко без пухора и углења, брзо наломи дрва и потпали ватру. Крај пламена седе на омањи трупчић и y3jg сушити одело. Очи му одоше на дугу брешу о зиду. Глед£Ју4т6 њене шаре и пупчасту периферију уста, осети неку празнину. Уздану, али се ко постиди. „Ту ћеш стајати док се он не врати. Ако, ако је отишао, нећу да после сикћу. Они мисле што се не дружим са њим, да сам страшљивац, да бежим. Боже сачувај, никада Стевић није био такав. Јединац, ама нека знаду да и мој дом није изостао“. Крсман прену из мисли, гомила угарка која беше догорила, растури се по огњишту, он поново сложи и потаче ватру. После читавог роја мисли, нешто му дође лакше. Осећао је радост, нешто више, што није умео себи објаснити, није знао шта га толико подиже и нагони сузе на очи. Целога дана ту је преседео, ранио своје „белавке“, са уживањем посматрао, каквом брзином и без напрезања, одкидају залогај по залогај. Тако то трајаше до пред ноћ, а кад сутон поче освајати, код оваца остави „брњу“ и онако као кроз шалу нешто му прстом попрети, затвори улаз на тору и полако крену натраг. Пут је био мучан од јесење кише и ветрова, што су свирали више њега. Он се не збуни, планинске очи сијале су у мраку као у мачора, познавао је сваки камичак, цео живот природе у кршним осојима и стрмне окомице, одакле су урлали ноћни гости. И даље је ишао узаном стазом ногу пред ногу, док не изиђе из кланца, што се спуштао готово до самога села. Доцкан стиже у двориште. Још од вратница опази кроз пукотине светлост на огњишту. „Охо! Ови се моји разузурили“ помисли у себи и брже пође каменим басамацима. О њих отресе блато са опанака и нешто погледа низ воћњачину. Као да је ослушкивао некога, али се превари. Свуда је било немо сем фијука, што је звиждао око велике брванаре и кроз оџак пунио одаје димом. Више нестрпљиво уђе у кућу и прилупи врата. Ветар опет фијукну а дим поново напуни сваки кутић и њега задахну толико, да обрте главу и затвори очи. Неко му приђе у оној магли и дотаче руку. — Жив био... Пакосник, ала уједа. Опрости не могу да те видим. Ова напаст, да излуди човек. Дело, књ. 67, 22