Дело

К Р С М А Н 341 — ,А којим добром? — Оћу.команди. Удри Стевићу ираво улицом. Пред командом има пуно војника^видећеш па припитај тамо. Крс^ан палцом покрену капу у знак захвалности и продужи подкдћднћм опанцима лупати право низ калдрму. Мало подаље изби на један угао, одакле је било само неколико корака до војног надлештва. На самом савијутку нехотице заста. Задржа га чудан шум од светине. Дође му неверица; у животу није видео толико народа. То га некако збуни, застаде са изрогаченим очима. Неко време гледао је нетремице онај талас, како се лако повија и диже до своје висине. И ту се поче освртати и тражити ког од познаника, па како не угледа никога, тромим корацима узе прилазити непознатом мору пуном вреве и неизвесности. Чим се појави онако висок као тороњ, први редови направише читав урнебес. Узеше пљескати рукама и дерати као да су пошашавили. Упочетку се збуни, обезуми толико да помисли на бегство као једини спас, али како редови око њега бејаху начичкани толико, да није могао ни маћи, он се предаде руљи да са њим располаже. Сву тежину тела наслони на штап и гледаше шта се чини. У том истрча један мали дечко, који се готово подвуче под његово велико тело и одоздо гледајући га као вештац, викну: — Глуваћ! Глуваћ! — Ош, псето једно! — љутито дрекну Крсман, коме већ прекипе. То тек заголица гомилу. Наста прави лом од смејања и силног пљескања руку. Промукли усклици војнички дизали су се око планинца. Он све отрпе и помаче се до једног камена, где седе, посматрајући презриво обезглављену руљу. Дрхтао је од једа. „Зар су то људи, војници... Ба... Коцкари, тако да им кажем, не сме човек од њих ки с миром проћи...“ Заврти главом љутито а руком им узе претити. Дуго је премишљао о себи и онима, што се са ужагреним очима туткали око њега. И ако је био гњеван на њих, учини му се да их не мрзи. „Па шта су ми учинили, мало се нашалили, чудна ми чуда,' свуда се људи шзле...“ После оваког закључка извади чибучић и напуни лушу са дуваном. Пљуцкајући непрестано, посматрао је недогледне шале, што су се низале као у кекој утакмици. Некада је и он •био војник, још памти како су му изнова шили нарочите ха-