Дело

К Р С М А Н 343 — Кракоња, чувај своју кожу, док ниси!... Хм!... И он заврти'главом. «V— Иш* не праШи! — узвикну Крсман. — Бојим се ја чутурашаЈ Ама немој чепркати, велим ти лепо!! *,Pg.4 по реч и они се почеше свађати. На мах па их опколи читава гомила, која приђе на ову ларму. Крсману ни упамет, да је онај кавгу заметнуо баш због тога, да његов другар умакне као поштен човек. Док је Стевић објашњавао и износио истину, нестало је другог, тада он увиде како му опет подвалише. У том му неко из гомиле добаци: — Оћеш чутуру, кракоња? — Пази, како ми пркосе!... Оћу, оћу, ал’ тамо у граду! викну он несумице. Затим о врх опанака истресе лулу. Већ су му уста од дугог пушења била горка, бљутава, а осећао је и глад. Он повуче торбу, из ње извади заструг и скиде капак. По мало је грицкао комадић, који је сваког часа умакао у пресо. Чудио се, да није толико гладан а и сада залаже се толико да би одржао душу. Са стране, у близини његовој, проговори неки непознати глас: — На здравље чико! Крсман обрте главу и погледа човека са комадом у рукама. — А, ти си? Одмах се треси од мене икаче... — Гле, па ти ме познајеш? — правио се невешт овај малишан, који дрско погледа у Крсмана и седе баш према њему. — Пази шта ради! Што се увлачиш ту? — Одиста ти ме познајеш? — Видиш молим те! А оно Глуваћ?... Мислиш ја не знам? — Шала, бре чико. Мене су, када сам дошао пре два дана,. јахали целом улицом. — А што си немиран? — Јок море, тек онако. — А шта рече, два дана? — упита га он као изненађено. — Ово је трећи, па никако не зову. Крсман преста жвакати, погледа свог супарника узнемирено. Непознати принесе комад застругу. — Гладан си ? — Малко да се осолим, — одговори малишан и без дозволе узе умакати лебац у пресо... — Ко зна чико, колико ћу још чекати.