Дело

344 Д Е Л О — Ама ти то као да је твоје, — прихвати Крсман гледајући га како брзо мота. — Нећу више — одговори малишан и поново ували комад. Крсман повуче заструг, али непознати га задржа. Само још ово... Видиш, могу дуго чекати а твој пресо као млеко — одговори му он и омаза цео заструг. — Ја чудне гладнице, мајко моја, као да си разбијао кладе у мом букваку. Нема те ни литра а пази шта учини! Бога ми, ти си добар муштерија, — одобровољи се Крсман. Непознати је само млео и клибио се на примедбе Крсманове. Одједанпут ђипи као опарен и викну: — Чекај!... Ћути!... Слушај! Тамо вичу. Аха, сад ће бити сеира! Он тако весело изговори ове речи као да га зову за пуну софру, и, не погледав у „глуваћа“, одјури руљи, која је халакала непрекидно. Крсман узе успремати ствари. Затвори заструг, забаци торбицу и нехотице се крену оној гунгули. Учини му се, да цела маса крете напред. Њега то заголица, дохвати штап са земље и пође онамо где се дизао урнебес. За часак га остави брига. Остави га умор и љутња. Несвесно подлеже сокачком животу нових прилика. Стаде зверати и тражити извор оној дерњави и кикоту. Очи му одоше мало подаље, тамо испред масе, где је зјапила празна улица, По њеној неравној калдрми климао је на малом токмаку, омањи сув човек, црне масти и сав издрпан. Сигурно потомак Фараоновог царства. Он је јахао смело и без устезања, а чим приђе близу, предња се гомила размаче и остави пролаз. На ту пажњу коњаник се осмехну. Затури главу и са нарочитим гестом одговарао је овој пажњи. Када уђе неколико корака у овај метеж, неко викну: — На колена силном Арапину! Као одкос, одједанпут се цела поворка смањи, клече на молитву. Али само још један миг, само тренут, па се обрте ситуација. Са ниских барикада од обе стране, полетеше капе на „Арапина“, налик на јато тичурина. Мали парип се поплаши, пови главу што је више могао, а задњим ногама опучи у небо таман толико, да наш јунак замочи нос у блато. Путника заболе душа због ружне шале. Лако скочи одозго и онако разјарен хтедне јурнути на најближег до себе, али не имаде времена. У истом магновењу, друго лице из гомиле ускочи на коња и што игда може појури низ улицу.