Дело

К Р С М А Н 345 Наста прави циркус. Нови јахач полегао и само шиба за.цихане кукове, а за њим се натурио црни сопственик све у корак, ирете^и му својим пбсницама. Силни узвици проламаху се улицом од гунгуле, која је јурила и-'беснела. права трка, напред је бежао коњаник, за њим сопственик и на послетку велика руља, као брдо, ваљала се и клицала. Неки ђаволан клече навлаш пред редовима. Први се спотаче, заљуља и љосну, други преко оног и за неколико секунада, направи се страховита гужва. Ту се измеша псовка и смех, плач и радост. Све се то претвори у једну урнебесну грају, да и они из кућа и дућана полетеше у један мах. Обузети беснилом руље кикотали су се из реда и позивали час тркаче, час оне, што се ваљају у згуснутом брлогу. Из здања, пред којима се ово догађало, изиђе цело особље, па и старешина. Он се наже преко једног прозсра и погледа у луди метеж. Уздрхта од једа и дрекну: — Неваљалци... Ко вам је то казао? Је ли то посао за који сте дошли? На мах све ућута. На улици настаде тајац. Сваки обори главу и гледаше у прсте од ноге. Крсман се покуњи више но ико. Њему иначе није било до смејања; шта му би, да се гура онамо међу оне ламарџије и сам није знао. Много му дође тешко, када се сети посла, због кога је дошао. — Је ли то старешина? — упита једног до себе. — На кога мислиш? — На онога што је отоич викао. — Треба ти ? — Јест, оћу да идем до њега. — Погодио си, он заповеда и реже данас... Али је опак. још када се наљути, да побије! Крсман слеже раменима: — Шта да радим, ја морам отићи па нека вала и туче... Не рече ми куда се иде? — На та врата, па десно. Али тешко да прођеш, тамо је пуно ко туљац. — Покушаћу! Он укоси тело и поче полако провлачити се кроз народ. Једва допре у двориште, ту заста код једног дрвета, одакле поче осматрати, куд би најлакше прошао.