Дело

0 НЕПРЛВИЧНОСТИ ПРЕМА СМРТИ 355 мноме не загосподариш". Он би носио тако, урезану у својој памети,»једну непоколебљиву слику која би била претежнија од последњцх i\tyKa, и која би успокојила очи нападнуте аветима. ■У м^сто страшне самртничке молитве, молитве понора, он би изгов^рЛо своју властиту молитву, молитву врла живота где би, као анђе^и мира, биле искупљене најјасније и најчистије мисли његЧћвОТГживота. Зар то није најбоља молитва? Шта је у ствари истинска и достојна молитва, ако не најжешћи и најнесебичнији напор да би се достигла и схватила незнан? IV „Одавко већ, рекао је Наполеон, лекари и свештеници загорчавају смрт“. „Рошра mortis magis terret quam mors ipsa“, како вели Бекон. Научимо се дакле да је посматрамо онакву каква је она сама по себи, то јест ослобођена од страхота материје и лишена ужаса маште. Отерајмо најпре све оно што јој претходи и што јој не припада. Ми јој придајемо тако муке последњег боловања: а то није право. Болести немају ничег заједничког са оним што их завршава. Оне припадају животу а не смрти. Ми лако заборављамо и најтеже патње које нас повраћају у здравље, а први зраци опорављења утиру најнесносније успомене на болесничку собу. А дође ли смрт, одмах је човек окривљује за сво зло које се десило пре ње. Нема сузе које се неће сетити и за коју јој се неће пребацити, сваки узвик бола постаје узвик оптужбе. Она једина носи терет погрешака природе или незнања науке, који су бескорисно продужавали муке, због којих се она проклиње јер их сзршава. VV Заиста, ако болести припадају природи или животу, самртне муке, које изгледа да припадају смрти, потпуно су у рукама људи. Међутим, ми се највише бојимо ужасне последње борбе, а нарочито крајње, страшне тренути прекида коју ћемо гледати, може бити, како наступа, у дугим немоћним часовима, и која ће нас наједаред сурвати, голе, разоружане, остављене од свију и лишене свега, у нешто непознато што је станиште јединих непобедних ужаса које је икада осетила човечија душа. Двојака је неправичност придавати смрти муке ове тренути. Видећемо даље како данашњи човек треба да замишља незнан где нас она баца, ако хоће да остане веран својим мислима. По23 *