Дело

356 Д Е Л 0 забавимо се овде последњом борбом. У колико напредује наука.. у толико се продужава ропац, најстрашнији тренутак, и, бар за оне који томе присуствују (јер често осећајност онога који је „у самртним мукама“, како то каже Bossuet, већ доста отупела, прима само даљни утисак о мукама које изгледа да трпи) врхунац најоштријег бола и ужаса људских. Сви лекари сматрају да је њихова прва дужност да што више продуже најужасније грчеве најочајнијег ропца. Ко дакле, код постеље самртника, није хтео двадесет пута а никад није смео да се баци пред њихове ноге и да моли у њих милост? Они су тако убеђени, а дужност којој се они покоравају не допушта ни најмању сумњу,. да милосрђе и разум, заслепљени сузама, угушују своје буњење и уступају пред законом који сви признају и обожавају за највиши закон човечије савести. VI Једног дана ова ће нам предрасуда изгледати варварска. Њени корени леже у скривеним бојазнима које су оставиле у срцу религије одавно умрле у људском разуму. Зашто лекари раде као да су убеђени да нема познате муке која не би била боља од оних које нас чекају у незнани. Они изгледају убеђени да је сваки тренутак, добивен међу најнесношљивијим мукама, украђен од мука несравњиво страшнијих, које чувају за људе загробне тајне; и од два зла, да би избегли оно које знају да је замишљено, они избирају баш оно стварно. У осталом, кад успоравају тако крај патње, који је, као што то вели добри Сенека, оно што та патња има најбоље, они само попуштају пред једнодушном заблудом која појачава сваки дан круг у који је се затворила. Продужење ропца повећава страх од смрти, а страх од смрти захтева продужење ропца. VIIVII Са своје стране, они кажу, или би могли рећи, да при садашњем стању науке, изузев два или три случаја, нема никад извесности да ће смрт настати. Не одржавати живот до крајњих граница, чак и по цену неиздржљивих мука, то би значило можда убити. Несумњиво, зар нема један од сто хиљада вероватноће да ће болесник оздравити? Шта мари ! ако ова вероватноћа, која ће дати у већини случајева само неколико дана или највише неколико месеци живота, који више неће бити истински живот, него-