Дело

О НЕПРкВИЧНОСТИ ПРЕМА СМРТИ 357 пре, ка<ј што каже латинска изрека, „продужена смрт“, постоји, тих стф хиљада излишних мука не би били узалудни. Један једини час украђен од смрти вреди колико читав један живот у мукама. Овде су две вредности које се не могу упоређивати; и, ако се мисл^, ДЈ/се могу мерити на истим теразијама, онда треба нагомилати на тас који видимо све што нам остаје, то јест све болове који се дају замислити, јер у одсудном часу то је једини тег који важи и који би био толико тежак, да издигне за неколико црта други тас који лежи у ономе што се не види и који је оптерећен густом помрчином другога света. VIII Увећан за толико страхота који њој не припадају, страх од смрти постаје такав да ми тим лекарима, не размишљајући, дајемо за право. Ипак постоји једна тачка на којој они почињу да попуштају и да се слажу. Они пристају мало по мало, кад нема више наде, ако не да успавају, оно бар да ублаже највеће муке. Раније, нико се од њих не би усудио да то уради; још и данас, много се колебају, броје као тврдице капљу по капљу милости и мира, које ускраћују, а које би требало да расипају плашећи се да не ослабе последњи отпор, то јест најбескориснији и најмучнији трзај жипота, који неће да уступи место наступајућем миру. Није моје да решим да ли би њихово милосрђе могло бити смелије. Довољно је утврдити још једном да се то ништа смрти не тиче. То се догађа пре и испод ње. Није страшан долазак смрти већ одлазак живота. На смрт не треба да утичемо него на живот. Не напада смрт на живот, него се живот неправедно опире смрти. Зла, са свију страна, дотрчавају на њено приближавање, а не ка њен позив; и ако се скупљају око ње, она нису дошла с њом. Зар ви оптужујете сан за умор, који вас мори зато што му се не покорите? Све ове борбе, ова чекања, ове алтернативе, ова трагична проклетства, све се то налази на овој коси за коју смо се ми закачили а никако с друге стране. Све је то у осталом случајно и привремено и потиче од нашег незнања. Све што знамо служи нам једино за то да умремо мучније од животиње које ништа не знају. Доћи ће дан кад ће се наука окренути против CBOjt заблуде, и кад се неће устезати више да прекрати нашу беду. Доћи ће дан кад ће она јамачно смети и радити; кад ће умудрен живот отићи тихо кад му је време, знајући да је његов рок истеvao, као што се свако вече тихо повлачи знајућк да је своју дуж-