Дело

0 НЕПРАВИЧНОСТИ ПРЕМА СМРТИ 359 одлазе, ,него и срећом оних који остају, јер оне издижу на дну живот^ велику слику на коју долазе да се умире или очајавају њихв№ очи. . х -"ОЗеЈини је дакле страх од смрти: страх од незнани у коју нас она сурвава. Противстајући јој, уклонимо из нашега духа све што су ту оставиле позитивне религије. Сетимо се само да није наше да доказујемо да оне нису доказане, већ је њино да утврде да су истините. Међутим нема ниједне која нам доноси какав доказ пред којим би се могао поклонити један веродостојан разум. И још нам не би било довољно да се он може поклонити; требало би, да би човек могао правично веровати и ограничити тако своје безгранично истраживање, да доказ буде неодољив. Бог, каквога нам пружа најбоља и најмоћнија од њих, дао нам је наш разум да се њиме служимо у његовом поштењу и његовој потпуности; то јест, да се трудимо да достигнемо у свима стварима пре свега оно што му изгледа да је истина. Може ли он захтевати да примимо, и против разума, једну веру чији најмудрији и најжешћи браниоци не поричу неизвесност са човечанског гледишта? Он нам предлаже само једну од најсумњивијих прича, која би, чак и научно утврђена, била само добра лекција из морала и коју подупиру пророштва и чуда не мање неизвесна. Треба ли поменути овде да је Паскал, да би одбранио ову веру која се већ колебала у оно време кад је изгледала да је на свом врхунцу, узалуд покушавао да да доказ чији би изглед био довољан да уништи последње остатке у души која се колеба? Да је један једини од уобичајених доказа које нам пружају теолози. а које је он »познавао боље него ико други, пошто их је искључиво проучавао последњих година свога живота, да .је.један једини од тих доказа могао одо лети испитивању, његов би му геније, један од три или четири најдубљих и најсветлијих које је имало човечанство, дао, нема сумње, неодољиву снагу. Но он се носи дуго са овим доказима чију слабост и сам и сувише добро осећа; он их склања са презрењем, он се поноси и у неку руку радује 'због њихове узалудности: „Ко ће дакле корети хришћане што не могу да образложе своје веровање, ко ће корети њих што исповедају веру коју не могу да образложе? Они изјављују, износећи је на свет, да је она лудост, stultitia, а ви се жалите што је они не до-