Дело

0 НЕПРАВИЧНОСТИ ПРЕМА СМРТИ 361 „То је ,истина, али поред свега тога ја сам такав да не могу верова*и“: —-То нишха не мари, радите онако како су почињали они'*који верују и који исто тако нису у почетку веровали. „Радећи cffe као да верују, узимајући свету воду, плаћајући да се служе с^ужбе и т. д. Наравно, то ће учинити да верујете и то ће ■в£е**3аглупити. — Али баш тога се и бојим. — А зашто? Шта имате да изгубите?“ Скоро три века апологетике нису додали ниједног вредног доказа овој страшној и очајној страници Паскаловој. То је све дакле што је изнашао човечији разум да би нас приморао да верујемо. Ако Бог који захтева од нас веру неће да се ми опредељујемо по своме разуму, онда према чему треба да се изврши наш избор? Према навици? Према случајностима расе или рођења? према не знам каквој тури или јазији естетичкој или сентименталној ? Или нам је он можда дао какву другу способност, вишу и сигурнију, пред којом разум мора да одступи? Где се она налази? Како се она зове? Ако нас тај Бог кажњава зато што нисмо слепо пошли за вером која се намеће неодољиво разуму, који нам је он дао, ако нас кажњава зато што нисмо, пред великом загонетком коју нам је он наметнуо, учинили избор који не одобрава оно што је најбоље и најсносније њему, што је он усадио у нас, онда ми немамо шта да одговоримо; ми смо обманути једном суровом и неразумљивом игром, ми смо жртве једне ужасне замке и једне огромне неправде; и, ма какве биле муке којима нас она мори, оне ће ипак бити сношљивије од присуства њиховога творца. Морис Метерлинк. (Превео Д. В. Љотић).