Дело

О ПОРОДИЧНОМ УРЕЂЕЊУ КОД СРБА У човековој природи лежи установа породице. Она је природна и битна друштвена основица. По своме уређењу, улази у домен природнога права и води своје порекло од самога постанка друштва. Зато и све остале друштвене установе, којима је она основа, морају да гравитирају око ње, не наносећи јој штете у њеним основним начелима. Породица се може посматрати са гледишта правних и законских институција, као чисто правна установа; али, она може бити посматрана и са гледишта како се показује као друштвени фактор код којега се могу испитивати утицаји, које она врши над политичким, економским и друштвеним појавама. Посматрана са овога гледишта, њено нам испитивање пружа стварних користи: породица нам се овде јавља као друштвена институција и пружа нам све своје елементе, које можемо посматрати и проучавати; показује нам ступњеве своје променљивости и непроменљивости, те на тај начин можемо оделити све њене елементе, сваки понаособ и определити правне силе, које на њу саму дејствују. Посматрајући овако ужи круг нашега испитивања, и остављајући на страну историјски развитак породице у опште, већ само посматрајући је у нашој историји, од почетка наших писаних закона, најпре у старој српској држави, па затим у другом периоду, кад је стара српска држава пропала и, најзад, у трећем периоду писаних закона у новој обновљеиој српској држави, ограђујемо се од законског истраживања и узимамо у расматрање нашу породицу онакву каква нам је и колико нам је позната, да би на том основу учинили испитивања о уређењу наше породице и нстовремено оценили политичке, економске и друштвене утицаје, који су дејствовали на њу и њен преображај.