Дело

0 ПОРОДИЧНОМ УРЕЂЕЊУ КОД СРБА 363 ' I ,*ПОРОДИЦА У ФЕУДАЛНОЈ ПЕРИОДИ СТАРЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ. У кстарој српској држави породицу затичемо најпре у феудалној цериоди. У овој периоди стара српска породица налази се -п^^гтроструким утицајем: хришћанске цркве, феудалног режима и државне владалачке власти. Хришћанска црква имала је моћног и јаког утицаја на организацију старе породице. Начела хришћанске цркве, која су постављена у њеним канонима, строго се примењују на све становииштво без разлике, био владалац, мали или велики властелин, био себар или отрок. Како је, за оно доба, њен утицај био моћан, то је она и била у стању, да све своје канонске прописе приведе и у дело, јер је имала и судску власт. Хришћанска црква засновала је породицу искључиво и једино на браку, освештаном o.i стране њеног представника. Но она се није зауставила само на томе што је освештан брак узела као једини извор породице, она га је и законима тачно определила и њиховим прописима потчинила. Она је установила и умножмла препреке за ступање у брак, да би му тиме дала што јачу привлачну и моралну снагу. Хришћанска црква, са увођењем својих начела, тачно обележава пропаст старог античког света. Хришћанство није било иародносна религија. Оно није припадало ни некој касти, ни некој корпорацији. Од свога почетка оно је учинило позив на цело човечанство. Сам Христос је налагао својим ученицима: „Идите, и просвештавајте народе". Остаје историјски тачко, да су братство и узајамна љубав проповедани и отуда је и било дејства овога њеног учења, које чини основни део доктрине, која је надживела и све поделе, које су у хришћанској цркви извршене. Но хришћанска црква у опште, па и код нас, у својим почетцима, била се измирила са ондашњим друштвеним стањем какво је била затекла кад је постала државном религијом. И ако је ропство било противно њеним основним начелима, ипак га је задржала, и не само да га је задржала, но шта више, она се готово и највећма противила и била је врло мало наклоњена ослобођењу људи од ропства. У старој српској држави она је имала удела не само у духовној власти, која је била у њеној исгључивој моћи, но је имала учешћа и у световној, као повлашћени елеменат, који је прите-