Дело

364 Д Е Л О жавао огромна црквена имања, те је из тих разлога тражила, да задржи људе као работнике, било као робове, било као насељенике привезане за земљу. Ништа хришћанској цркви није сметало што се овај њен поступак противио њеној основној доктрини: људској једнакости. Ну црква је чинила неке зиатније уступке људима који су живели на њеној земљи, извесно у олакшицама работа што су људи на њеној земљи работали, а које су биле лакше од работа људи на властелинским земљама, те су они са властелинских земаља бежали и селили се на црквене земље што је дало повода Душановом Законику, да спречава ову врсту сеобе. Али се не може рећи, да је црква, давањем олакшица својим људима, чинила ово из хуманих и хришћанских побуда, пошто су за ово били меродавни економско-црквени мотиви. Црква је имала одвише земаља а мало работника, па је овим тежила, да на своје земље привуче људе са властелинских имања. Феудеални систем у старој српској држави хијерархијски је поделио цело друштво. У подели сталежа два су била са пуним грађанским правима, који су са владаоцем, одређеним начином, делили државну власт. То су били властела, независни баштиници и имаоци већих земљишта, и свештенство. Све остало грађанство чинило је врсту себара. Себар је означавало онога, који није ни властелин, ни свештеник. Сви су остали сматрани за себре, а међу њима било је и сасвим слободних, независних људи. Насељеници великих краљевских имања, црквених и властелинских, сељаци онога времена, звани онда меропси, били су такође слободни људи, само што су, по некаквом вечитом уговору, држали земље за које су дуговали господарске работе, ну које су ипак биле њихова својина и које су они могли, с теретом господарске работе, и продавати. Али, била је још једна врста људи, који су лично били својина господара, то су отроци. Према сталешкој разлици у феудалном систему уведене су и разлике у породицама, према томе, да ли је породица имала баштину или не, и да ли је та баштина била властелинска, свештеничка, себарска или отрочка, па се и породица налазила, више или мање, привезана за земљу и, више или мање, потчињена господару. У старом српском друштву на кућу се полагало много више него на личност. Кућа је одговарала за све чланове. Систем кривичног јемства почиње од куће или задруге, којој је опет кућа