Дело

О ПОРОДИЧНОМ УРЕЂЕЊУ КОД СРБА 365 и средиште и представница. Кућни старешина одговарао би за све што би учинили његови укућани1. ♦Душанов Заколик не бави се унутарњом организацијом породице. Из заснованог система кривичне одговорности у Законику^ Да старешина куће или задруге одговара за све чланове ако би .-који од њих зла учинио (чл. 52. и 71.), и да старешина кућ^Иаређује, који ће од чланова куће ићи на работу, коју су они били дужни чинити баштинику, или баштинику-цркви (чл. 68.), — даје нам доста сигурног уверења, да је кућа или задруга оста.ла уређена по нашем обичајном праву (чл. 70.). За ово наше мишљење имамо и доказа у томе: што је овако уређење породице остало исто и после пропасти старе српске државе, а за турску владавину зна се, да се није мешала у ово уређење кад су Турци били освојили стару српску државу и себи је потчинили. Овако породично уређење затичемо код нас и до најновијих наших времена, до оснивања нове српске државе и увођења нових писаних закона, до 1844 године кад је уведен наш Грађански Законик. Ну у старој српској држави, и ако феудална система није била изведена до крајних граница, као што је то било у осталој Западној Европи, ипак су се властелинске и црквене баштине истицале по правима као и владалачке повластице и издвојила се као нека аутономна имања (чл. 89.). Но унутарње наше друштвено уређење није било сасвим изведено по европској феудалној системи, по којој је цело друштво било подељено на личности и на земљу, чега је као последица била привезаност породице за земљу. Ратари су код нас могли пуноправно имати своје наследствене земље, винограде и купљенице, могли су с њима располагати, само што је на њима морало бити работника ради господара чије је село. Ако работника не би било, господар је узимао те земље себи (чл. 174.). Феудални систем је код нас увео и разлику у породици,. према томе, да ли је она имала баштину или не, и да ли је та баштина била властелинска, свештеничка, себарска или отрочка^ па се према тој разлици и породица налазила, више или мање, привезана за земљу, па, према томе, потчињена, више или мање господару. Како је наследно право било редиговано у старој српској 1 В. „Законик Стевана Душана“ од Г. Ст. Новаковаћа, 1898 г., чл. 1., 2.. 36., 39., 41., 44. и 70.