Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 377 нете? Стога што сте се сматрали као понижени и увређени, па сте остали да, зарад реванша, покажете свој ум. И сад већ нећете отићи, -док им £вој ум не изнесете. v— Зар ви опет?... Напротив, одмах ћу отићи. —'” Доцније... доцније од свију ћете ви отићи ! — дарну га још једаред Фјодор Павловић. — То беше скоро баш у тренутку старч^Ебг повратка. Препирка се на један тренутак утиша, но старац, пошто седе на пређашње место, погледа све, као да их љубазно позиваше да наставе. Аљоша, који је изучио скоро сваки израз његовог лица, видео је јасно да је он страшно уморан и да се усиљава. У последње време болести дешавало му се да је од изнемоглости падао у несвест. Скоро тако исто бледило, као пред несвест, распростираше се и сад по његовом лицу, усне му побелеше. Но он очевидно не хтеде распустити збор; изгледаше да он ту има некакву намеру, — али какву?... Аљоша га пажљиво посматраше. — Разговарамо о њиховом веома занимљивом чланку, рече јеромонах Јосиф, библиотекар, обраћајући се старцу и указујући на Ивана Фјодоровића. — Они изводе многе закључке, али је идеја канда са два краја. Поводом питања о црквено-друштвеном суду и о домашају његовог права — одговорили су часописним чланком једном духовном лицу, које је написало о том питању читаву књигу... — На жалост, ваш чланак нисам читао, али сам слушао за њега, — одговори старац, оштро се загледајући у Ивана Фјодоровића. — Они стоје на веома занимљивој тачци гледања, — настављаше отац библиотекар, — као што се види, они у питању о црквено-друштвеном суду потпуно одбацују одвајање цркве од државе. — То је занимљиво, али у ком смислу? — запита старац Ивана Фјодоровића. Овај му, напослетку, одговори, али не са висине учтиво, као што се још синоћ бојао Аљоша, него скромно и уздржано, са очигледном предусретљивошћу и, очевидно, без и најмање задње мисли. — Ја полазим од поставке, да ће се елементи, то јест: суштина цркве и државе (засебно узетих), наравно, вечно мешати једно с другим, крај свега тога, што је то мешање немогућно и што се оно никад неће моћи довести не само у нормално, него