Дело

378 Д Е Л О ни у колико, толико подударно (сложно) стање, зато што лаж лежи у самој основи ствари. Компромис између државе и цркве у таквим питањима, као на пример, о суду, по моме мишљењу, у потпуној и чистој суштини својој немогућан је. Духовно лице, против кога сам ја писао, тврди да црква заузима тачно и одређено место у држави. А ја сам му одговорио, да, на против, црква треба сама у себи да садржи целу државу, а не да добије у њој тек некакав угао, и да, ако је то данас због нечега немогућно, да онда, у самој суштини, то несумњиво мора бити постављено као непосредна директна и најглавнија сврха свега даљег развитка хришћанскога друштва. — Потпуно истинито, — одлучно и узбуђено проговори отац Пајсије, ћутљиви и учени јеромонах. — Најчистије ултрамонтанство! — викну Миусов, нестрпљиво метнувши једну ногу преко друге. — Ех, та код нас нема ни монтанства! — викну отац Јосиф и, обраћајући се к старцу, настављаше: — они1 одговарају, међу осталим, на ова „основна и битна“ тврђења свога противника, духовног лица, то имајте на уму. Прво : да „ниједан друштвени савез не може и не сме присвајати себи власт да располаже грађанским и политичким правима својих чланова“. Друго, да „криминална и судско-грађанска власт не сме припадати цркви нити се она (власт) може сложити са њеном природом (т. ј. са природом цркве) — и као божанске установе, и као људског савеза зарад религиозних сврха“ и, напослетку, треће: да је „црква царство не од овога света..." — Врло недостојна игра речи за духовно лице! — не издржа и опет прекиде га отац Пајсије. — Ја сам читао ту књигу, против које сте ви писали, — обрати се он Ивану Фјодоровићу, и био сам се зачудио речима духовног лица, да „црква није царство од овога света“. Ако није од овога света, онда је дакле не може ни бити на овоме свету. У светом Јеванђељу речи: „не од овога света“ нису употребљене у том смислу. С таквим се речима не може играти. Господ наш Исус Христос зато је нарочито и долазио, да установи цркву на земљи. Царство небеско, наравно, није од овога света, него на небу, но у њега се не улази друкчије, него кроз цркву, која је основана и установљена на земљи. И стога су светски каламбури2 у том смислу немогућни 1 То јест: Иван Карамазов, писац чланка о коме је реч. 2 Игре речима.