Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 379 и недостојни. Црква је збиља царство, и одређена је да царује, и на крају свом она се несумњиво мора појавити као царство на свој вемљи,-— зашто имамо и обећање. v t)H наједанпут ућута, као уздржавши се... Иван Фјодоровић, саслуцЦвши га учтиво и са пажњом, настављаше као и пре, са необичним^спокојством, вољно и простодушно, обраћајући сестарцу: ^ Сва је мисао мога чланка у том, да се је у древна времена прва три столећа хришћанства, хришћанство јављало само као црква и било је само црква. А кад је римска незнабожачка држава зажелела да постане хришћанска, онда се неизоставно десило тако, да, поставши хришћанска, она је (у самој ствари) само сместила у себе цркву, али је иначе и даље остајала незнабожачка држава као и пре, у необично многим својим поступцима. У самој ствари тако се несумњиво и морало десити. Али у Риму, као држави, сувише је много остало од цивилизације и мудрости незнабожачке, као, на пример, чак сами циљеви и темељи државе. А Христова црква, ступивши у државу, без сумње, није могла уступити ништа од својих основа, од онога камена, на коме је стојала, и није могла тежити ничем другом, осим својим циљевима, које јој је једаред за свагда чврсто поставио и указао сам Господ, а један од тих циљева беше: да обрати цео свет, па дакле и сву незнабожачку државу, у цркву1. На тај начин (то јест због својих будућих циљева) не може црква себи тражити одређено место у држави (као и сваки други „друштвени савез“ или као „савез људи ради религиозних сврха“ као што се о цркви изражава писац, против којега ја пишем), него, напротив, свака земаљска држава требала би доцније да се претвори у цркву1 потпуно, и да постане ништа друго, него црква, те да просто одбаци све своје циљеве, који се не слажу са црквом. Све то њу ни најмање неће понизити, неће јој одузети ни част, ни славу велике државе, нити славу њених управитеља, — него ће је само преместити са лажног, још незнабожачког и погрешног пута на правилан и истинит пут, који једино води ка вечним циљевима. Ето зашто би мишљење писца књиге о Основама ЦрквеноДруштвеног Суда само тада било правилно, када би он, истражујући и предлажући те оскове, гледао на њих као на привремен, за наше грешно и несавршено време неопходан, компромис, али не више. Но чим се сачинитељ тих основа усуди изјавити, да су 1 Т. ј. у живот према религиозним (моралним) захтевима, исказаним у Христовом учењу и у души сваког човека. Прев.