Дело

380 Д Е Л О основе, које он предлаже и од којих је неке малочас набројао отац Јосиф, — да су то основе чврсге и непомичне, то он већ просто иде противу цркве и њеног светог вековечитог и непомереног циља. Ето, то вам је цео мој чланак, његов потпун нацрт. — То јест у две речи, — проговори опет отац Пајсије, ударајући гласом на сваку реч: — по неким теоријама, које су се и сувише разјасниле и исказале у нашем деветнаестом веку, црква треба да се препорађа у државу, као из нижег рода у виши, да затим у држави ишчезне, уступивши науци, духу времена и цивилизацији. А ако неће то, и ако се противи, њој се у држави за то одваја тек као неки незнатан угао, но и то под надзором, — и то је већ свуда и остварено у наше време у сувременим европским земљама. Но по руском схватању и уздању, треба — не да се црква препорађа у државу, као из иижег типа у виши, него, напротив, држава треба да сврши тиме, да се удостоји да постане само црква и више ништа друго. А то нек да Бог да буде, нек да Бог да буде! — Но, признајем, ви сте ме сад унеколико охрабрили, насмехну се Миусов, преместивши опет ногу преко ноге. — Ко• лико ја разумем — то значи остварење некаквог идеала, бесконачно далеког, приликом другог доласка Христовог. Најпосле како вам је воља. Дивно утопијско1 маштање о нестанку ратова, дипломата, банака и другог... Нешто чак налик на социјализам. А ја сам већ био помислио да је све то озбиљно, и да ће црква сада, на пример, судити за криминалне злочине и да ће осуђивати на шибе и на робију, па чак можда и на смртну казну. — Та кад би и сад постојао само једини црквено-друштвени •(народни) суд, црква и сад не би слала на робију, или на смртну казну. Злочинство и поглед на њега морали би се тада, без сумње, изменити — наравна ствар, мало по мало, не наједаред и не сад одмах, али ипак доста брзо... изговори Иван Фјодоровић спокојно и не трепнувши оком. — Да л' ви то озбиљно? — оштро га погледа Миусов. — Кад би све постало црква, онда би црква одбијала и искључивала од себе злочиног и непослушног, а не би секла главе, — настављаше Иван Фјодоровић. — Ја вас питам куд би пошао, куд би се део тај, што је искл^учен? Та он би тада морао отићи не само од људи, него и од Христа. Јер он би се ■својим злочинством дигао не само против људи, него и противу 1 Немогућно, неостварљиво.